Разговор с Богом

Сетио сам се случаја, када је једна старица пришла свештеником са питањем:
- Ево ја молим целог живота, и ујутру, и увече, и поподне, непрестано се молим у себи. Али зашто ми Бог на то не одговара. Све се оптерећујем својим питањима и немам мира у животу! Зашто је Он тако непажљив према мени?
Свештеник је питао:
- А како се ти молиш?
- Ујутро – јутарње молитве. Дању – читам још пар канона. Увече псалтир и вечерње молитве. Па и пре почетка сваког посла, пре оброка и после јела.
Свештеник јој тада рече:
"Ти Њему не остављаш места!"
Све време сама говориш, Он до речи не може да дође! Иди кући, запали кандило, седи на столицу и слушај. Можда ћеш Га тада чути!
Следећег дана, бака, сва срећна, предаје захвалну записку. Отац се заинтересовао:
- Па, како је било јуче?
- Ох, било је добро! - одговара старица, - Тако добро!
- Шта се десило?
- Дошла сам кући, упалила кандило, села испред иконе, слушала ... све је било тихо у кући. Сатови куцају. Све је тако мирно. Тако за размишљање.
- Шта ти је Бог рекао?
- Он и ја смо заједно поћутали. Никада нисам ни са ким тако ћутала! Све је постало јасно, и тако је душа постала мирна. Дошла сам да вам захвалим што ми је Он јуче поклонио Своју пажњу.

митрополит Антониј Сурожски