Пустите да Бог исприча вашу причу

Заиста, шта би се догодило кад бисмо допустили Богу да исприча причу о нашем животу? Кад би заборавили све што знамо и чему смо научени о Богу, и пустимо Га да нас изненади? Шта би се догодило када бисмо изгубили из вида идеју о Богу и живели што спонтаније, ближе нашој природи и животу који нам је Он дао? Тада би баш све постало Богојављење, јер ако нас нешто спречава да пратимо Божје кораке у свом животу, то је унапред створена представа. Ово је суштина целокупног духовног живота и она нам недостаје.

Дух Свети је дух слободе и оригиналности. Не воли да се понавља. Не опонаша и углавном преокреће ситуације. Ослобађа људе од познатог и уобичајеног. Зато се, када Свети Дух уђе у наш живот, не мењајући ништа споља, све у нама мења. И сад је сав живот, иако познат и обичан, иако је исто тако тежак, сада доживљаван као рај, светлост и радост. Како се то дешава? Шта се променило? Није се променио живот, већ интерпретација, тј. како видите, чујете, додирујете и кушате свакодневницу коју сада видите као свету.

Тајна је у томе да изађете из познатог, тривијалног, очигледног и саморазумљивог и останете отворени за другачије тумачење и искуство живота. Усудите се на другачији начин живота. Изађите из познатог али не тако што ћете то порицати. Не треба да промените дом, град, посао, партнера већ перцепцију, навике. Ресетујте их.

- Прихватите оно што Бог уноси у ваш живот као ток еволуције. Не говорите: „Ух, шта сам претрпео“ , већ: „ Шта сам све научио из онога што ми се догодило.“ Верујте Му јер кад дозволи да се нешто у вашем животу догоди, то значи да жели нешто да вам каже или да вас нечему научи. Тако Бог говори кроз живот, а не кроз оквире вашег ума или морала. Можда ви, у фази у којој се налазите то не разумете, али верујте ми, доћи ће тренутак када ћете гледајући уназад рећи:“Хвала Богу за оно што сам открио!“

- Престаните да размишљате и тумачите живот црно-бело, добро-лоше, исправно-погрешно. У овом животу нема апсолутне форме. Не будите заробљени у моралу добра и зла, отворите се искуству постојања и живите Бога у целини.

- Пронађите свој начин молитве. На путу ка Богу нема имитација. Опасно је опонашати начин на који је, неко другачији од вас, упознао Бога. Јединсветни сте и ваш однос са Богом је потпуно личан. Заборавите шта су други радили, пронађите свој пут и мир.

- Осетите своје кораке док ходате, своју везу са земљом и даром живота...везу са са материјом и својим телом. Слушајте, гледајте...Удахните, смирите свој ум, и изговарајте Исусову молитву:“Господе Исусе Христе, помилуј ме.“ Није битно држите ли бројаницу или не. Није важно колико пута ћете окренути бројаницу. Није сврха  да направите „исправну“ молитву  већ да сами постанете молитва. Односно, суштина је причешћивати се целим својим бићем да бисмо окусили Божију благодат.

- Придружите се евхаристијској заједници. Не мењајте стално цркве, учествујући само формално у Литургији. Повежите се са људима. Упознајте се са људима са којима идете у цркву и учествујете у Евхаристији. Почните да делите свој живот са њима. Не тражите њихово савршенство већ дружење. Разговарајте, делите, молите се...

- Почните да примећујете знакове. Нема живота у коме Бог не оставља свакодневне трагове. Питате се зашто их не видите? Зато што имате врло конкретне идеје о Богу и начинима на које се Он открива у животу. Разбијте предрасуде и отворите врата чудима Божијим. Допустите Му да се појави у вашем животу на Његове начине. Престаните да будете оптерећени својим проблемима, јер се они тако неће решити. Особа пуна туге не може ништа променити у свом животу. Изађите из познатих и очигледних тумачења Бога. Разбијте очигледно и стереотипно. Пустите да вам Бог исприча на Његов начин причу вашег живота, као да је никад до сада нисте  чули.

 о. Х. Пападопулос

 plibyos.blogspot.com