Значај стрпљења у болести

Суочен са патњама којима је изложен, болесник треба пре свега да покаже стрпљење. Ако је ова врлина заиста дар од Бога, она ипак са човекове стране захтева известан напор да би била стечена: он треба да јој тежи док од Бога тражи да му је додели.
Тежина искушења често више потиче од трајања болести и од свих неугодности које она изазива на различитим плановима него од јачине патње. Углавном стога демони увлаче у душу мисли пуне обесхрабрености, туге, акедије, љутине, раздражљивости, очајања, револта. Зато Оци највише препоручују стрпљивост, издржљивост и постојаност, а ослањају се на бројна Христова и учења Апостола на ову тему. Двојицу болесне браће Јован из Газе подсећа: „Господ је рекао: 'Трпљењем својим спасавајте душе своје (Лк 21, 19)'. Потом је Апостол рекао: 'Јер вам је трпљење потребно (Јев 10, 36). А Пророк ће рећи: 'Бијах нијем и гласа не пустих; мучах и о добру. Али се туга моја подиже (Пс 39, 2)' .
Осим тога наш добри Учитељ, Бог, је рекао: 'Али који претрпи до краја тај ће се спасти (Мт, 10, 22)'. Обојица истрајте у стрпљењу /.../ 92 .“ Једном од двојице своје браће Свети Варсануфије такође саветује: „Држимо се добро, трпимо, будимо ученици Апостола који каже: 'Будите у невољи трпељиви (Рим 12, 12)'93.“ Овај светитељ проповеда да је човеку болест у суштини корисна управо због стрпљења које он показује према њој. Тако он пише болесном брату: „Ако не будеш издржао искушења, не можеш да идеш на крст, али ако најпре издржиш искушења, упловићеш у луку Његовог мира и отада ћеш живети спокојно у великој слободи од свих брига, душе ојачане и кроз све одане Господу, будне у вери, срећне у нади, радосне у милосрђу, сачуване у једнородном светом Тројству95.“ И открива нам да је он, тек пошто је „издржао болести, грознице и патње“ „ушао у луку спокоја.

Жан-Клод Ларше