Живот као теглица ајвара

Јесен има свој посебан мирис — мирис печених паприка, дима и топлине дома. Тај мирис нас враћа детињству, окупљањима у дворишту и старинским ритуалима припреме ајвара. Иако изгледа као једноставно јело, ајвар је много више од тога, он је симбол труда, љубави и заједништва које се преноси с генерације на генерацију.
Шта је ајвар?
Традиционално јело, мала теглица испуњена бојама и мирисима, које већина Балканаца воли…
Али можда је у питању и нешто више од тога. Све зависи од оног који посматра.
Верујем да је сан сваке паприке да постане ајвар. Једра, лепа, права, здрава, да би њен пут завршио на врху, у теглици која ће носити њен блистави мирис и слаткоћу јесени. Остале, оне које нису те среће, можда заврше у неком сатарашу или у тишини буренцета.
Кад јесен замирише и сокацима се шири мирис печених паприка, знамо да је време…
Време да се смедеревци припреме, засучу рукави и да се, уз мало труда и много љубави, стигне до савршенства.
Сваке године труд се увећава, док не стигнемо до рецепта по својој мери. А када га коначно пронађемо – радост је бескрајна. Теглице се пуне, деле и ужитак се множи.
Ееее… тако је и са животом.
Да би наш живот био „лаганији“, потребно је да на почетку будемо млади, здрави, добри, васпитани – да бисмо и ми пронашли пут до своје теглице, онако како папричица путује до савршеног ајвара.
Морамо се потрудити у свему што стварамо, уносити љубав у сваки покрет, јер на то нас Господ позива.
Када коначно посветимо време себи и другима, када ширимо доброту, живот – иако несавршен – постаје прелеп.
И онда ту лепоту, доброту и љубав делимо са свима, јер, као што Господ каже:
„Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се.“ (Лука 11:9).

Ивана Костадиновић

blagovesti.tv