Још нешто о фарисејству...

Јуни 26, 2026 - 15:20

Јуни 26, 2026 - 15:23

... они ,,знају'' – где је јерес – где није јерес, ко ће се спасити, ко се неће спасити, уверени при том да ако се неко и спасе то ће бити прво они...

Фарисејство је страшно у томе што оно покушава да ограничи милост Божију, ставља Богу оквир ван кога он не може спасавати људе. Када је светитељ Филарет Московски упитан, чита ли он јеретичку литературу, одговорио је: ,,Ја не говорим да је нешто јерес, ни то, да нешто није јерес. Ради тога да би се нешто решило, да ли је јерес или није потребан је Васељенски сабор.'' Данас је исто са ,,борцима за чистоту Православља'', без оклевања рећи ће да јесте јерес за нешто што није. За ове ,,фарисеје'' , од којих су многи провели само две или три године у Цркви, но већ осећају да све боље знају од Филарета Московског и Теофана Затворника, сви одговори су им већ јасни: они ,,знају'' – где је јерес – где није јерес, ко ће се спасити, ко се неће спасити, уверени при том да ако се неко и спасе то ће бити прво они.
Ово је суштина ове страшне духовне појаве. Овде није више реч о различитим мишљењима и погледима: хришћани имају право да се разликују у свом приступу многим питањима која нису затворена за дискусију у Цркви. Овде је реч о најопаснијем духовном стању, које на светоотачком језику можемо описати као ,,прелест.'' Фарисејство – то је прелест, прелешћење, самообмана, самоузношење, духовно ослепљење. Оно је противно покајању, смирењу и самоуздржању, својствено митару.
Православље је неспојиво са вређањем, понижавањем других људи, чак и према јеретицима, чак и противницима истине, чак и атеистима. Немојте мислити да они који пројављују себе на овај начин да су они православни. Истински православни човек је тај који као митар улази у храм Божији, не смејући дићи главе ка небу, спознајући да ако постоји највећи грешник на земљи, то је он сам...
митрополит Иларион Алфејев