Када Бог није циљ, већ средство

Старац Јероним Егински пише:
 

„Заблуда је када Бог постаје не циљ, већ средство за живот. На жалост, већини људи Христос није потребан. Људима је потребно да у њиховом животу све буде добро; Бог треба да послужи као средство за тако нешто. Потребно је да се породица не распадне – иди у Цркву да се венчаш. Потребно је да се деца не разбољевају – крсти их, причешћуј. Потребно је да неко не урекне, да не баце магију – донеси кући грумен земље са гроба познате подвижнице, поспи у угловима куће. Син пије – прочитај акатист Богородици „Чаша Неиспијна“. Муж те бије – иди на поклоничко путовање. Ми видимо овде да се напор усмерава не на то да будемо са Богом и живимо животом Духа Светога, већ на то да се нешто добије од Бога. Бог се овде посматра као гаранција за наш удобни живот. „Сине, дај ми срце своје“, говори Христос, „а све остало ћу ти Ја Сам додати, јер се у срцу људском може сместити царство Божије. Господ заповеда Својим ученицима: тражите најпре царство Божије и правду његову и све остало ће вам се додати“.
 
У ситуацији или-или увек бирајте Бога и угађање Њему. Никада немојте да жртвујете своје односе са Богом ради нечег материјалног. Идолопоклонство не представља увек клањање пред кипом незнабожачког божанства. Најчешће је идолопоклонство служење ономе што ми постављамо на прво место у свом животу уместо Бога.

tvrdjavaistine.org