Најлепша победа није освојити свет, већ никада не изгубити себе

Нека ти приоритет буде оно што чини добро твојој души, оно што доноси мир твом уму, оно што чини да твоје срце процвета.

Јер живот се не мери оним што си стекао, већ тренуцима у којима си се осећао потпуно. Ћутањима која те нису оптерећивала, људима који нису покушавали да те промене да би те волели, данима који су сванули у теби и пре него што је свануло на небу.

Не јури непрестано за оним што задивљује свет. Оно што има истинску вредност најчешће цвета тихо, као цвет који не тражи погледе да би ширио своју лепоту и свој мирис.

Бирај оно што те растерећује, а не оно што те исцрпљује. Оно што ти дарује светлост, а не само сјај.

На крају животног пута нећеш памтити колико си брзо трчао, већ колико си пута застао да осетиш, да волиш, да опростиш и да заиста живиш.

Најлепша победа није освојити свет, већ никада не изгубити себе.

То је поделити с неким радост свога срца.

То је постати некоме срце његове радости.

То је живети слободно и истинито, без окова лажне пристојности и наметнутих правила.

То је сачувати живим дете у себи.

То је волети тако дубоко и искрено, чак и ако то нико никада не сазна.

То је свакога дана имати храбрости да утишаш буку света и изабереш благост наде.

Живи, не заробљен прошлошћу, нити оптерећен бригом за будућност.

Живи за себе, без себичности,
али са собом – за свакога,
као једно.