Горе од смрти
Недавно је један мој добар пријатељ (свештеник) имао прединфарктно стање, и то нас је много потресло. Богу хвала све се добро завршило, али је у тим данима било изузетно тешко и сви смо били јако уплашени. Али као и у свему што се добро заврши, и овде је било простора за комичну ситуацију. Људи смо. Када сам сазнао за немили догађај, зовем једног брата, теолога, да му јавим а разговор је текао овако:
-Помаже Бог брате. Јеси ли чуо за оца (нека се зове Петар рецимо, није важно...)?
-Шта, шта се десило? (Збуни се и замуца...)
-Па, јуче, јуче је.... ( и ту се заплачем....мук. Кад он врисну)
-Ајаој! Ајооој! Па није ваљда!? (И почне кукати...)
Ја покушавам доћи до ваздуха, да му кажем да није у питању смрт, али глас неће па неће...И успем некако изустити:
-Јавила ми је попадија да га је јуче (хтедох рећи нашла на поду...) кад он-као из топа:
- Ајаооо! Ајооој, преместио га је владика! Па није ваљда премештај!?! (Заплака се и он....)
Ту ме грохот смеха успео повратити, да удахнем и да му кажем, да није премештај, већ "само" корак до смрти. Што је изгледа свакако мање опасно. 
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
