Горе од смрти

Јул 22, 2022 - 10:30

0 64

Недавно је један мој добар пријатељ (свештеник) имао прединфарктно стање, и то нас је много потресло. Богу хвала све се добро завршило, али је у тим данима било изузетно тешко и сви смо били јако уплашени. Али као и у свему што се добро заврши, и овде је било простора за комичну ситуацију. Људи смо. Када сам сазнао за немили догађај, зовем једног брата, теолога, да му јавим а разговор је текао овако:

-Помаже Бог брате. Јеси ли чуо за оца (нека се зове Петар рецимо, није важно...)?

-Шта, шта се десило? (Збуни се и замуца...)

-Па, јуче, јуче је.... ( и ту се заплачем....мук. Кад он врисну)

-Ајаој! Ајооој! Па није ваљда!? (И почне кукати...)

Ја покушавам доћи до ваздуха, да му кажем да није у питању смрт, али глас неће па неће...И успем некако изустити:

-Јавила ми је попадија да га је јуче (хтедох рећи нашла на поду...) кад он-као из топа:

- Ајаооо! Ајооој, преместио га је владика! Па није ваљда премештај!?! (Заплака се и он....)

Ту ме грохот смеха успео повратити, да удахнем и да му кажем, да није премештај, већ "само" корак до смрти. Што је изгледа свакако мање опасно.