Неспреман за нову улогу, он не прихвата промену у односу коју је донело рађање детета, губитак женине пажње и љубави доживљава као одбацивање и често реагује љубомором.

Када жена роди дете, она се по природи ствари окреће према беби и посвећује јој своју пажњу. То је природан процес јер мајка улази у симбиозу с дететом, што значи да се понаша као да је дете део њене личности. Док је током трудноће дете било део њеног тела, она, након порођаја, наставља да се понаша као да је дете део ње, као део њеног Ја. Психичка симбиоза значи да се мајка и беба, то јест мало дете, понашају као да су целина, као да су једна личност. Интензивна фаза симбиозе траје до дететове треће или четврте године.

Емотивно зрели мушкарац прихвата симбиотски однос мајке и детета као нешто што је природно и брине се да задовољи потребе и мајке и детета. Ако је муж пре рођења детета био на првом месту код супруге у смислу њене пажње, сада прихвата да је дете на првом, а он на другом месту.

Несвесне емоције

За разлику од емотивно зрелог мушкарца, то јест мужа и оца, инфантилан мушкарац неспреман је за улогу оца. Он не прихвата промену у односу коју је донело рађање детета. Женино окретање ка детету он доживљава као губитак њене пажње и љубави, као одбацивање. Зато је често да он на појаву детета реагује љубомором. Уместо да реагује као отац, он заправо реагује као старији брат који сада мора да дели љубав с млађим братом или сестром.

Инфантилан отац може бити свестан ове љубоморе, али она може бити и на несвесном нивоу. Ево једног примера несвесне љубоморе према детету: након рођења детета, муж је почео да доживљава да га жена мање воли, што је себи објаснио тиме да она сигурно има љубавника. Након што ју је шпијунирао тражећи ко би могао да јој буде љубавник, почео је своју патњу да утапа у алкохолу, што је довело до алкохолизма, а затим и до развода.

Однос инфантилног оца према детету је најчешће амбивалентан, што значи да он на једном нивоу прихвата дете, док га на другом не прихвата и одбацује. То се најбоље види у смањеној толеранцији на дететове поступке, тако да врло брзо постане изиритиран дететовим понашањем, након чега се или повлачи из комуникације или вербално грубо реагује и непримерено кажњава дете.

Када се гледа начин васпитања детета од стране инфантилног оца, тада налазимо елементе занемаривања детета, али и повремене чинове злостављања. Чини нам се, на основу праксе и различитих исповести мајки, да инфантилан очух показује већи степен неприхватања детета у односу на инфантилног оца.

Други проблем који има инфантилан отац након што се мајка окренула ка малом детету јесте досада. Док је пре рођења детета уживао у односу с партнерком, јер су заједно упражњавали разноразне облике забаве, живот са женом окренутом ка малом детету постао му је крајње досадан. Ево једног примера: након рођења детета, муж је престао да излази из куће, преселио се на кауч, гледао телевизију и пио пиво, сматрајући да својим присуством у кући жени показује солидарност. После годину дана то га је довело до закључка да „брак није за њега” и захтева за развод.

Већина инфантилних очева бежећи од досаде почне да бежи из куће. Сматрајући да су одгој и васпитање малог детета „женска ствар”, они почињу да излазе сами, да се забављају, некада уз алкохол и дроге, често уз друге жене. И ово понашање доводи до свађа и често до развода.

Ако инфантилан отац жели да се разведе, углавном зато што је нашао нову љубав, развод је релативно непроблематичан. Али ако то жели његова жена, он се осећа одбачено због чега бурно протестује и инати се. Типично је да прети да ће јој судски одузети децу и да међу пријатељима и родбином покреће кампању оцрњавања жене.

Добри за забаву, лоши за брак

Како се инфантилан отац понаша према детету након развода? У оном времену када виђа дете или се понаша као старији брат који доноси поклоне и игра се с дететом или једва издржи сат-два у дружењу с дететом, након чега дете води својим родитељима који као бака и дека заправо брину о детету у његовим терминима.

Инфантилни мушкарци су веома забавни и активни, тако да су одличан избор за забављање. Али су лош избор за озбиљну везу и брак. Девојке и младе жене често имају фантазију да ће инфантилан мушкарац емотивно сазрети када уђе у брак и када добије дете. Нажалост, уз ретке изузетке, они се не мењају тако брзо. Многима је потребна деценија да сазру, а неки се никада не промене. Све то чини да је развод највероватнији резултат таквог избора мушкарца.

Зоран Миливојевић

politika.rs