Наслеђе Светог Саве

Од свега што је Свети Сава за нас учио, од свега што нам је у наслеђе оставио, најважније је то какви људи можемо да будемо. Блаженопочивши патријарх Павле, у ова тешка и зла времена, често је понављао нама Србима: Будимо људи! Први који нас је томе учио био је Свети Сава. Светосавац је и данас онај који мисли о томе шта је нама Свети Сава оставио у наслеђе. Он као просветитељ, нама као народу. Он као човек, свакоме од нас, као деци. Ако та питања будемо решили, онда ћемо лако бити добри у односима са другима. А онда, тек онда и само онда, сви ћемо ми учинити добро и за себе, и за друге, за своју породицу, своје друштво, свој народ и своју веру. Светосавље је култура, култура човечности јер је Свети Сава био најбољи човек од свих нас Срба који смо се икада родили. То је и култура здравља, духовног здравља. Свети Сава је на себи показао шта значи бити целовит и духовно здрав човек. Из његовог духовног здравља потекло је све добро које ми данас имамо. А, ништа Свети Сава није измислио сам. Од ране младости држао се најбољих узора. Чинио је то како би његова вера била иста она вера највећих људи које је свет икада упознао. То је вера Христова, Православна, она коју су сачували људи најчистије душе, велики духовници хришћанског Истока - мислим на пределе Египта, Сирије, Палестине, Мале Азије и Свете Горе, места где је вера у Христа била најчистија и најтрезвенија. Они су били узор Светог Саве. Сва је та места за живота Свети Сава успео да обиђе. На једно од њих се још у раној младости упутио, да тамо и остане. И, постао је и сам духовник, велики светогорски духовник. Постао је духовник не само младима и мањима од себе, већ је то био и свом старијем брату, па чак и своме оцу. Успео је то да постане служећи свима. Само се тако, великим духовником у Христу и постаје. Свети Сава је дошао у додир са једном свемоћном силом, коју ми зовемо: Божија благодат. Она је и њему дала путоказ - како да се сједини са Богом и са читавим светом. Сабрао је и организовао читав један народ, чинећи га славним, светородним народом. Ова топлина коју и данас овде осећамо када мислимо и говоримо о томе - његов је дар нама, његовом роду, а то не би могао да учини да није пре тога сабрао и организовао себе. Он је сабрао и организовао своју душу, поново је нашао себе и стекао је слободу, а његова је слобода била ништа друго до дар Божанске Љубави. Али, вера Светог Саве, та чиста вера, није зависила само од Божије љубави, јер је она свима једнако дата. Била је потребна његова јака воља да стане на своје ноге и очисти се од свега. Био је потребан његов велики труд да очува тај дар и да га развија до блистања, да нама светли до данас. Велика је то марљивост и одговорност коју је Свети Сава научио од светих отаца и духовника и нама оставио у наслеђе. То је оно што зовемо Светосавље. Онолико колико тога налазимо у себи, знајте, толико смо и само толико ми истински светосавци и истински Христови верници. Свети Сава је постигао то да буде човек скромности, човек кротости и мира, човек добродушности, дубоке пажње и великог смирења. А, ко смо ми данас, његова деца? Да пустимо друге, а да гледамо у себе. Можемо ли се назвати здравим људима, можемо ли се сматрати људима од става, људима од вере, истинитим светосавцима? То треба да буде и данас наша једина брига. Извор сваке наше духовне болести и одрођености налази се у томе што смо као људи себични себични. То је чинилац који нас издваја и одсеца од других, од света, од ближњих, од природе и, најзад, од самих себе. Велики духовни поремећај који разара душе свих нас јесте похлепа. Не будимо похлепна деца похлепних родитеља. Будимо скромна духовна деца Светог Саве. Свети Сава је наш велики учитељ и у скромности. То је био његов унутрашњи став: када имам довољно, имам довољно када проценим да је доста. А, то зависи од величине и снаге скромности. Она се огледала у томе што је стално био спреман на давање, дељење и милостињу. Био је један од оних који су живели за друге, јер давање је обележје љубави. Данас, многи од нас пате од духовног поремећаја који се може описати као: одавање негативностима - негативно мишљење, тешке речи, лоша и срамна дела. Ми можемо природно да будемо потресени када видимо да смо изгубили своју духовну оријентацију. Али, нездрава негативност се јавља када жалимо за задовољствима која смо пропустили. Она настаје када су нас лишили нечега чему је наше срце привржено. Тада постајемо љути и озлојеђени. Многи одрасли људи проводе живот у приговарању, жаљењу и јадиковању, из дана у дан. Али, то никада не бива зато што ми стварно живимо тешко, већ зато што нам је склоност таква да све негативно гледамо. Увек је, према свему, могуће заузети бољи став, са више вере и наде. Онај који се буде препуштао и растао у тим тешким, острашћеним ставовима, врло брзо ће постати јетка, пакосна и огорчена особа. Нека нас све Свети Сава сачува од тога и нека нас води путем вере, која може да нас спасе од сваке негативности. Он није мислио негативно. Био је човек благодушности и добре воље. Такав је постао зато што се отворио ка Богу и зато што се освестио. Изнад негативности у себи издигао се тако што је опраштао онима који су га вређали, био је милостив према онима који су га узнемиравали. Још једна наша тешка духовна болест јесте гнев, онај бес у души који усмеравамо према људима, оно када осећамо и памтимо, држимо се тог осећаја понижености, увређености, омаловажености. Свети Сава је знао узрок том осећању. То никада није нешто што је неко други урадио или рекао, већ само наше високо мишљење о себи. Ако се препуштамо љутњи и агресији према другима, изгубићемо стабилност душе и контролу над собом, знао је Свети Сава. Гневни људи су стално узнемирени својим мислима, никада не могу да спавају мирно. Молимо се да нам Свети Сава покаже како да изађемо на пут мира и питомости јер је он на том путу целог свог живота остао. Свети Сава је био човек кротости и дубоког мира. Снага кротости стиче се када човек добровољно прихвати све што му се догоди, чак и оно што не очекује и не жели, сва разочарања и понижења. Када заузме према њима правилан став, кротак човек не допушта себи да се озлоједи никаквим поводом, чинило му се нешто праведним или неправедним. И Свети Сава је долазио у искушења да се љути, али је узрок тих напада тражио у себи, никада у нечему што су други урадили или рекли. Није он постао кротак зато што су му околности биле повољне, зато што су се други добро опходили према њему. Он је тај бедем изградио сам у својој души. Начин живота какав је Свети Сава водио тражи свакодневне напоре у савладавању себе, у мислима, у речима и у делима. Када су људи сујетни, концентрисани су на површне и пролазне ствари. Свети Сава је био човек понизности и смирења. Најважнији и најтеже доступан подухват у духовном животу јесте да смиримо своју сујету и своју надменост. Опасности и лукавства сујете су несагледиви. Да би се избавио из њених замки, Свети Сава је морао да бежи од празне славе још од детињства, од жеље за почастима, за угледом, за популарношћу. Све што је у њему добро, сматрао је за дар од Бога, користио је основни лек против надмености, а то је молитва, тражење подршке, помоћи и заштите од Бога. А, ако је Бог са нама, како пише у Светом писму - ко ће против нас? Ко ће Србе надјачати и ко их је надјачао када су се држали пута Светог Саве, кроз целу своју прошлост? Кад год смо били на трагу Светог Саве - били смо велики. Кад смо са тог пута одступали - падали смо. Не говорим о путевима политике и овоземаљске моћи, мислим на путеве људскости. Себи кажем колико и вама: вратимо се његовом узору, онолико колико смо од њега одступили. Нико од нас неће бити архиепископ, велики државник или дипломата какав је он био, али - нека се у нашим душама препозна нешто од његовог лика. проф. др Ивица Живковић Извор: saborna-crkva.com