Ноћне море

Нису исто што и ружни снови, већ их прати толико интензивна непријатна емоција због које се особа буди, свесна је шта је сањала и још неко време осећа снажно непријатно осећање изазвано сценом из сна.

Један од главних разлога због којих након дневних активности одлазимо на спавање јесте да бисмо се одморили и одморни започели следећи дан. Овај циљ могу значајно да ометају ружни снови, и посебно ноћне море. Управо због тога што многи не причају са другим људима о својим ружним сновима и ноћним морама, они су много чешће појаве него што се мисли, тако да имају одређену важност за сваког човека.

Постоји разлика између ружног сна и ноћне море. Садржај ружног сна је непријатан особи која га сања, њега прати нека непријатна емоција, али особа се не буди због тога што ружно сања. Након што се пробуди особа се присећа свог ружног сна или само неких његових делова.

Буђење у ужасу и паници

Ноћна мора је врста ружног сањања коју прати толико интензивна непријатна емоција због које се особа буди. Након буђења она је свесна шта је сањала и још неко време осећа снажну непријатну емоцију коју је произвела сцена из сна. Једна од типичних сцена је да неко прогања особу која неуспешно покушава да побегне или да се сакрије, да би се управо у ситуацији када би требало да буде ухваћена буди у снажном страху, ужасу или паници. Други веома чест мотив ноћних мора јесте сцена у којој особа која сања присуствује када се нешто страшно дешава некој њеној вољеној особи, али да је особа немоћна да јој помогне, тако да се буди усред најстрашније сцене са осећањем туге, немоћи или ужаса.

Након што ју је њена ноћна мора пробудила, особа може имати страх да поново заспи јер верује да ће се ноћна мора наставити. То се некада и догађа, тако да током једног циклуса спавања особа се може неколико пута будити због ноћних мора.

Различити су разлози због којих људи доживљавају ноћне море. Поред разноразних физичких разлога, постоје и психолошки разлози. Истраживања показују да је појава ноћних мора повезана са стресним животним догађајима и периодима живота у којима људи осећају стрепњу и забринутост. Након трауматичних догађаја какво је на пример силовање, особа може месецима имати ноћне море у којима се понавља иста ситуација. Готово сви војници који су се вратили из неког рата једно време су имали интензивне ноћне море. Некада је разлог за ноћну мору тривијалан, као, на пример, након гледања неког хорор филма или читања такве књиге.

Ноћне море су веома ретке пре четврте године живота, честе су код деце, а најчешће су код тинејџера. Чешће се јављају код девојака и жена, него дечака и мушкараца. Данас се сматра да је нормално да одрасла особа једном месечно доживљава ноћну мору. Уколико је чешће, тада се може говорити о „поремећају ноћних мора”.

Назив „ноћна мора” долази из народног веровања да је за ружне снове одговорно биће названо „мора”, које се ноћу, обично кроз кључаоницу, увлачи у собу у којој је особа која спава, да би јој село на груди и да би је мучило, давило, не дозвољавало да дише. Претпоставља се да се из тога изводе речи као „морити”, у смислу мучити, убијати, и „бити уморан”, у смислу неодморан, исцрпљен, без енергије.

Народске заштитне магије

Да би се заштитио од ноћних посета море, народ је смислио различите магијске одбрамбене поступке као што је прављење знака крста на јастуку, стављање опасача преко постеље или наслањање наопако окренуте метле на унутрашњу страну собних врата. Претпоставља се да је народна представа о мори веома стара, зато што се налази код свих словенских, али и многих других народа.

Ноћне море треба разликовати од једне друге сличне појаве која се углавном јавља код деце и младих, а која се зове „ноћни ужас” или павор ноктурнус. Код ове појаве особа се из сна „буди” са веома снажним криком, али није заиста пробуђена, дезоријентисана је, са њом се не може успоставити комуникација, не сећа се сна и након што се смири поново заспи без сећања на догађај. Ноћни ужас се јавља код особа које су у дубоким фазама сна и претпоставља се да није психолошке природе, већ је знак дисхармоничног развоја мозга.

Зоран Миливојевић

politika.rs