Свети преподобни Герасим, ктитор манастира Свете Тројице у Сурвији
Преподобни Герасим се родио у селу Леонтари на Пелопонезу. Изучивши основну школу он се нарочито посвети изучавању Светога Писма и Житија Светих, тако да кад поодрасте постаде чтец у Цркви, а касније и ђакон и свештеник. Посветивши Богу сав свој живот он се реши да напусти свет, па зато крете најпре у свети град Јерусалим да се поклони Светим Местима. Пошто ту своју свету жељу испуни он се врати у Грчку и дође у крајеве Димитријадске, близу града Волоса. Ту он, у близини села Макринице, нађе манастир Свете и Животворне Тројице звани Сурвија, који беше подигао преподобни Дионисије Олимпски, и ту се заустави. Подвизаваше се свети Герасим у близини овога манастира, у једној усамљеној келијици, у селу званом Велестино. Његови подвизи брзо се прочуше по околини и побожни народ долажаше му за савете и духовну помоћ. А Бог не одоцни да верног слугу Свог прослави чудотворством још за живота овде на земљи Тако, једнога дана дође преподобноме једна жена нероткиња и мољаше светитеља да је благослови да добије дете. Из великог смирења свог свети Герасим јој одговори: Иди, кћери, својој кући и нека те Бог благослови. Ја нисам достојан да те благословим, ја сам човек грешан. Но жена не остављаше светитеља, него га још усрдније мољаше. Тада се преподобни смилова на њу и рече јој са вером: Иди, Бог те благослови, и добићеш троје деце Пошто жена поверова и отиде, светитељ паде на колена и топло се помоли Богу за ову жену да Бог на њој испуни његово пророштво. И Господ заиста брзо услиши слугу Свога и даде жени троје деце, као што јој и прорече преподобни. Она пак даде деци ова имена: Диамантис и Јован и Триандафил. И многа још друга чудеса учини за живота преподобни Герасим, а она се наставише и по његовом блаженом престављењу. Његово пак престављење беше овако. На неколико времена пре смрти своје светитељ доби од Бога обавештење о часу свога изласка, па се зато поче припремати. Желећи да се упокоји у манастиру Свете Тројице он пође из села Велестина, јер не жељаше да остане међу ондашњим житељима и свештеници ма, зато што му неки од њих наношаху невоље и пакости. Дошавши у манастир, светитељ најпре поучи игумана и братију да имају љубав између себе и да се свагда усрдно моле, а такође и да се често сећају часа смрти своје, јер то доноси велику корист духовну. Потом он мало почину и онда мирно предаде душу своју у руке Господа свога Коме је целога живота верно служио. (Упокоји се преподобни Герасим 14. септембра, али му се због великог празника Крстовдана спомен његов врши на данашњи дан). Манастирски оци и братија чесно погребоше свето тело преподобног Герасима. Када после неког времена ископаше његове чесне мошти с намером да их пренесу на друго место, нађоше их испуњене благодаћу Божјом и дивним благоуханим мирисом. Од њих потом биваху многа исцељења свима онима који им са вером приступаху. Света му глава налази се и данас у цркви његовог манастира Свете Тројице у Сурвији. Његовим светим молитвама нека Господ и нас помилује. Амин.


Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!