Владика Јован: Љубав према Богу, која је извор сваке љубави према другим људима и творевини, је изнад свега!

Септембар 7, 2020 - 17:55

0 247

У суботу 5. септембра 2020. год. када наша Црква прославља и празнује Оданије Успења Пресвете Богородице, као и Светог свештеномученика Иринеја и Светог мученика Лупа, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Рођења Пресвете Богородице у Великој Крсни.

Звучни запис беседе

Епископу су саслуживали: јеромонах Петар (Драгојловић), протојереји-ставрофори Драгољуб Ракић и Жељко Ивковић, протојереји Дејан Давидовић и Петар Лесковац, јереји Живан Жујевић, Горан Лукић и Бојан Вићовац и јерођакон Василије (Старовлах).

Пре евхаристијског сабрања Епископ Јован је освештао Часни крст на улазу у село из правца села Селевца. Литургију су увеличали Српски православни појци из Београда. Током Малог входа наш Архијереј је рукопроизвео надлежног пароха Живана Жујевића у чин протопрезвитера.

У својој беседи Епископ Јован је говорио о значају живота Пресвете Богородице кроз призму празника Успења чије смо оданије данас прославили. Владика је тумачио и одломак из Јеванђеља у којем се говори о Марти и Марији, као вечитом примеру и подсетнику свима и у свим временима да су хришћани дужни да и поред свих сметњи и смутњи изаберу добри део, који им се неће одузети. Љубав према Богу, која је извор сваке љубави према другим људима и творевини, је изнад свега. Та љубав не потире обавезе и одговорност коју људи имају у околностима у којима живе. Човек се често у лажним дилемама, живи у црно-белом свету опредељења и одлука.

Реч Господња поучава и то да све дилеме могу бити решене, ако се само поставе исправни приоритети. “И–и” је често невидљиво и неприметно сакривено иза наметљивог и тешког “Или–или”. Зато је наша душа оно што је недоступно свакој власти и сили овога света и душа је оно што морамо Богу предати и посветити. Наш Епископ је беседу закључио речима да одлучивање за Бога значи стално узрастање и унапређивање нашег духовног живота, унапређивања без којег би дошло до закржљавања наше душе.

Извор: Епархија шумадијска