Зашто...?

Није лако живети са својим питањима „зашто“. Прождиру вам душу, гризу ваш ум, воде вас до очајања. „Зашто ми се ово догодило?“, „Зашто ово искушење не престаје“, „Зашто не могу да се променим“, „Зашто ме не воле ...“, а списку, верујте ми, нема краја. Лагани уздах пропасти који заиста не води никуда. Апсолутно нигде. То је зато што су живот и смрт мистерија која се не анализира већ доживљава. Само кроз његово искуствено читање можете схватити шта књига живота значи. Међутим,  морате имати доброг учитеља који ће вас научити да правилно читате, јер много пута имамо текст пред собом а не можемо схватити његово значење. Треба вам водич, а то  је наш Христос.

Такође је важно схватити да људска „зашто“ немају увек одговоре из другог разлога, јер живот као мистерија премашује интерпретативне могућности нашег ума. Нису све интерпретације онога што видимо и живимо прикладне, а много више њих долази након смрти, унутар малих зидова наше лобање. Шта онда да радимо? Да верујемо. Тешка реч за савременог човека, али нам је неопходна за живот. Верујте, без тога се све руши. Зато верујте у Божји план, иако он надилази наша властита тумачења и схватања, иако нас много пута повређује, можда нас све љути, ипак увек има смисла и намењен је нашој срећи и нашем спасењу. 

Дакле, пре него што цео наш живот прође са бескрајним "зашто", реците - "Коначно, не питам више ништа ...". Не желим да својим умом схватим „зашто“ искушења или тешка искушења кроз која пролазим. Желим једно, да моје патње и ране иду ка Христу. Да осетим мирис Васкрсења. Да претворим своју таму у светлост. Нека моје ране постану бескрајна чуда живота. Није важно зашто ме боли, можда никад нећу сазнати, али изузетно је важно да Голгота на којој живим води до васкрсења.

o.Х.Пападопулос

facebook.com