„Нека ништа не одузме вашу наду“

Циљ сваког од нас је да постанемо савршени и свети, да будемо права деца Божија и да се удостојимо Царства Небеског. Али хајде да размислимо: можда се зарад нашег садашњег живота лишавамо будућег живота, можда због свакодневних брига занемарујемо свој главни циљ?
Пост, бдење и молитва сами по себи не доносе жељене плодове, јер нису циљ нашег живота, већ само средство да се он постигне.
Украсите се врлинама. Научите да одсечете страсти из своје душе. Очисти срце своје од сваке прљавштине и чувај га чистим, да дође Господ и настани се у теби, да те Дух Свети испуни светим даровима.
Моја вољена децо, сва ваша марљивост и брига треба да буду усмерени на ово. Ово мора стално бити ваш главни циљ и тежња. О томе је прикладно молити се Богу. Питајте Господа свакодневно, али у свом срцу, а не изван њега. А када Га нађете, станите са страхом и трепетом, као Херувими и Серафими, јер је ваше срце постало престо Свевишњег.
Али да бисте пронашли Господа, потребно је да се понизите до темеља. Јер Господ, стидећи се охолих, воли и посећује смирене срцем.
Ако водиш ову добру борбу, Господ ће те ојачати. У овој борби суочићемо се са својим слабостима и недостацима. Ово је огледало нашег духовног стања. Ко не води ову битку, никада неће спознати себе.
Чувајте се чак и малих падова. Ако сте својом непажњом починили грех, не падајте у очајање, него се охрабрите духом и падите пред Богом, који има моћ да вас уздигне.
Свако од нас има дубоко усађене слабости и страсти, од којих су многе наследне. Не можете их одмах зграбити и не можете их победити лењошћу и малодушношћу. Само стрпљење, марљивост, истрајност, брига и пажња могу помоћи у њиховом искорењивању.
Претерана туга крије понос. Дакле, штетно је и опасно за нас. Често је инспирисан ђаволом, који покушава да нас натера да престанемо да се боримо.
Дуг је пут који води ка савршенству. Молите се Богу да вам подари снаге да стрпљиво прихватате падове и брзо устајете, а не да стојите, као деца, на месту где сте пали, неутешно плачући и јецајући.
Бдијте и молите се да не паднете у искушење. Не очајавајте ако непрестано падате у старе грехе. Многи од њих су природно јаки и постали су навика. Али временом и марљивошћу и они су превазиђени. Нека вам ништа не одузме наду!

Из серије брошура „Глас отаца“ манастира Параклиту, Оропос, Грчка