Када би сутра био последњи дан вашег живота…

Какав би био значај свих ових мисли које су вас данас мучиле?

Која би била вредност свега онога што вас је образовало и учинило да сваки дан губите сву лепоту и енергију своје душе? Живот склизне са наших дланова и прогута га смрт.

Знате ли шта бисте урадили када би знали да ћете сутра напустити овај живот? У исто време бисте плакали и смејали се.

Плакали би због свега што имате а никада нисте ни погледали.

Због свих тренутака када сте размишљали, а нисте живели.

Због животних лекција које вам је Бог понудио, а ви сте их одбили, јер сте мислили да знате боље од Њега.

Због свих прилика када је љубав куцала на врата вашег срца, а ви сте, или закаснили или нисте хтели да отворите.

Због свих дарова које вам је Бог дао а ви Му се никада нисте захвалили.

Због свих убијених тренутака, сата и дана који нису били присутни у вашем животу.

Због ваше деце, која су одрасла а нисте их разумели.

Због пријатеља који су отишли, а нисте их загрлили.

Због свих оних којима нисте рекли "Волим те..."

Због живота који сте добили а протраћили сте га.

Али док будете напуштали своје тело и улазили у слатку и веселу светлост, пуну радости, у вечност, смејаћете се свему, јер ћете се наћи пред великим изненађењима.

Мислићете да је шала када у рају не будете видели све оне за које сте били сигурни да су тамо. Видећете управо оне које нисте очекивали да је Бог изабрао за Своје вечно друштво.

Али последње и највеће изненађење биће када зачујете Његов глас: „Зашто си толико тиранизовао и био тиранизован? Зашто си се плашио да проживиш дар живота? Зар ниси разумео да Ја немам никакве везе са свим оним што су ти други рекли о Мени?“

 У ово последње, како старим, све више верујем.

о. Пападопулос

armosbooks.gr