Опроштај и поновно сједињење с Богом

Чим човек позна своје грехове, покаје се и одлучи да се од њих удаљи, Бог је спреман да га прими. Ови поступци су неопходни да би се срце сјединило са Богом. Бог даје опроштај грехова кроз тајну исповести, а облачење у силу и обед сједињења пружа кроз Причешће.

Прича о блудном сину даје нам прилику да доживимо та стања: он је дошао себи, решио се да остави свој грешни живот, подигао се, отишао оцу и покајао се: Сагреших... А отац га облачи у одело (оправдање и праштање) и спрема му обед (тј. Причешће) (свети Теофан Затворник). Ти [на исповест] идеш изранављен одозго до доле, искомадан од главе до пете - а враћаш се назад са читавим удовима, јак и здрав, ослобођен од свих грехова. Шта се при том дешава зна свако ко се искрено исповеда: потоци милости изливају се од главе у срце и испуњавају га радошћу. То не долази од људи - ни од онога који се исповеда, нити од исповедника. То је тајна Утешитеља и Лекара...

Милост која је досад деловала споља кроз речи: "Опрашта ти се и разрешујеш се", ступа у унутрашњост, стапа се у јединство са људским духом и испуњава га ватреном ревношћу. Љубав очева дарује оно што нада блудног сина никад није очекивала. Шта је грешник осим свепраштања још могао да очекује? Ипак, он бива обучен у одело крепости и позван на Тајну вечеру, као на битни предуслов поновног сједињења с Богом: човек је поново рођен. Потребно је још и одговарајуће јело да би он започео нови живот. То јело су Тело и Крв Господњи. Ти примаш Причест ради оснажења и оживљавања твог унутрашњег човека. Са Причешћем ти носиш Христа у себи (свети Јован Кронштатски).

(из књиге"Обитавање безграничног у срцу")