Лош дан

Пре неки дан сам био лоше расположен. Срео ме пријатељ и питао ме - "Ниси добро?".

„Добро сам“, одговорио сам, „али, сада када разговарамо, не осећам се добро. Неће то дуго. Jош мало и проћи ће, хвала Богу…“.

-” И шта ћеш сад?” питао ме је.

- „Ништа; не морам ништа да радим, као што небо не ради ништа када је облачно.  После неког времена, облаци сами оду.”

Сећам се једног монаха који је, на све што му се догађало, стално говорио „Шта год било, благословен Бог наш ...“ . Једног дана није био добро. Видео га је сабрат из манастира и упитао: „Оче, како си данас?“ “Хвала Богу да је  лоше...“, одговорио је и отишао даље да служи. Овај благодатни одговор монаха, крије сву суштину духовног живота. Да славиш Бога, да му захвалиш за све, за оно што разумеш и што не знаш, за оно што називаш „добрим“, и за оно што кажеш да је „лоше“, за све да славиш Бога, а не да се држиш појава које су пролазне.

Када и како ће нестати? Када престанеш да обраћаш пажњу на њих. Када не започињеш разговор о њима и не плашиш их се. Што више желиш да одагнаш искушење, оно ће те више грлити и што се више питаш зашто се то дешава, то ће дубље  ући у твој живот, јер си га управо увеличао. Остани у средишту своје молитве и не узнемиравај се, моли се једноставно и тихо, само дозволи да облак прође кроз твоје небо. Отићи ће, веруј ми.

Ти си небо, ти си светлост, ти си слика Божија. Сам Бог живи у теби, сија у теби. Шта ради небо када наиђу облаци, када птице пролазе и хоризонт се смрачи, када бучни авиони раздиру његову тишину? Баш ништа . Остаје само да постоји, остаје само небо. Тако ће бити и са мислима и осећањима који ремете мир наше душе, кад схватимо да не треба ништа да урадимо да би они нестали. Останимо фокусирани у свом центру, изговарајмо  Исусову молитву и наставимо да обављамо своје послове.

Дакле, када смо нерасположени, нема потребе да кваримо свет, да тражимо узроке и испитујемо околности. Рецимо само - „Слава Богу…“ и фокусирајмо се на нешто лепо.

А ако искушење остане, оно свакако жели да нам нешто каже, да нас нечему научи, да нас одведе негде, негде где без искушења не би отишли сами. У неочекиваном се крије Бог, који лечи наше ране и води нас у промене које ми сами никада не бисмо урадили.

 о. Хараламбос Ливиос Пападопулос

plibyos.blogspot.com