Правилна љубав према ближњем

Правилна љубав према ближњем састоји се у испуњавању јеванђелских заповести у односу на њега, а никако у испуњавању прохтева ближњег, нити у деловању према нагонима палог срца, према рачуну и схватањима лажно названог разума. Испуњавање јеванђелских заповести у односу на људе њима је углавном несхватљиво и не прија им: они траже и захтевају да се испуњава њихова воља, да се удовољава њиховим страстима. To они називају љубављу, и ту љубав, испуњену лицемерјем, лукавством и обманом синови света приносе онима који су им потребни за њихово земаљско, телесно напредовање. Ту неправилну љубав, то изопачење љубави, ту мржњу прикривену маском љубави, Свето Писмо назива човекоугађањем. Човекоугађањем се уништава не само љубав према Богу, него чак и сећање на Бога. Бог разасу кости човекоугодника (Пс. 52,7) сву силу душе, без чега не може бити непоколебива ни једна добродетељ. Јер кад бих још људима угађао, не бих био слуга Христов вели апостол (Гал. 1,10). 4. 260
Синови света, болесни од самољубља и потчињени тој страсти, љубав према ближњем изражавају тако што без размишљања испуњавају сваку његову жељу. Ученици Јеванђеља љубав према ближњем изражавају кроз испуњавање свесветих заповести Господа свога у односу на ближњег. Удовољавање људским жељама и прохтевима они сматрају за душепогубно човекоугађање и плаше га се једнако колико се плаше и клоне самољубља. Самољубље је изопачење љубави према самоме себи; човекоугађање је изопачење љубави у односу на ближњег. Самољубив човек погубљује себе, а човекоугодник погубљује и себе и ближњег. Самољубље је жалосна самообмана; човекоугађање је још горе, јер и ближњега чини учесником у тој само обмани. "

​Св. Игњатије Брјанчанинов​

svetosavlje.org