Тумачење псалама (42.)

Псалам Давидов, код Јевреја ненатписан
 
И овај псалам има исти садржај као и претходни.
(1) Суди ми, Боже, и расуди. Поново приступају Израиљци, који траже спасење кроз Христа. Због тога је речено: (3) Пошаљи светлост Твоју и истину Твоју, јер је требало да их Христос уведе у Гору свету, тј. на небо и у вишње обитељи које се називају насељима, да их приведе духовном жртвенику. Требало је да Он орадости њихову младост (ст. 4). Младошћу се назива весеље, које обнавља њихову душу. Због тога и обећава да ће Му принети исповедање на Гуслама. Више пута смо тумачили да се под гуслама подразумева тело.
 
Тумачење Јефимија Зигабена:
 
Према мишљењу Теодорита, Атанасија и Јевсевија, овај псалам нема натпис зато што садржи исту мисао као и претходни, 41. псалам. Услед велике сличности с њим, представља се као његов део тако да онај, који поје или чита први (тј. 41. псалам), истовремено поје или чита и речи другог (42. псалма).
(1) Суди ми, Боже, тј. буди ми Судија, јер на овом месту ове речи имају такво значење.
(2) И расуди парбу моју од народа несветога. Расуди моју парбу с народом или суди на суду мом с народом несветим, или неправедним пред Богом. Несветима овде назива Вавилоњане.
Од човека неправедног и лукавог избави ме. Избави ме, Господе, од човека неправедног као од безаконика, и од човека лукавог, као од варалице, лажова и злобника. На то указује и молитва тројице младића, у којој они кажу: „Предао си нас цару неправеднијем и злобнијем од свих на земљи.“ Овај псалам Вавилоњане понекад оптужује у множини а понекад у једнини, јер су они живели у злоби и лукавству, како сви заједно, тако и сваки од њих појединачно. Уосталом, под несветим народом можеш подразумевати и демоне, а под неправедним и лукавим човеком – ђавола. По својим страстима и сластољубљу, ђаво се не разликује од човека: и он воли лепа тела, као што их воли и телесни (плотски) човек, и он се ваља у страстима, као што се у њима ваља и острашћен човек.
(2) Јер си Ти, Боже, утврђење моје; зашто си ме одбацио? И зашто сетујући ходим, када ме тлачи непријатељ? „Ти си, Господе, моја снага и моје утврђење. Зашто си ме предао у ропство мојим непријатељима, Вавилоњанима, кад сам ја Твој слуга а Вавилоњани Твоји непријатељи? Ја тугујући (сетујући) ходим, док се мој непријатељ радује и вређа ме зато, што сам Твој слуга.“ И то говори поробљени народ, не зато што оптужује или негодује, него желећи да још више умилостиви Бога.
(3) Пошаљи светлост Твоју и истину Твоју. Под светлошћу и истином у вишем смислу овде треба подразумевати Христа, као што је и Он Сам о Себи рекао: Ја сам Светлост свету (Јн. 8; 12), а такође и: Ја сам Истина u Живот (Јн. 14; 6). Како претпоставља Теодорит, у дословном смислу поробљени народ светлошћу и истином назива Божију посету и јављање; дајући души светлост радости, (то јављање) развејава таму туге и жалости, док се истином назива истинска помоћ Божија.
Оне ме упутише и одведоше на гору свету Твоју. Овде је, према речима божанственог Кирила и Теодорита, измењено време: уместо да говори у будућем времену,тј. „упутиће ме и одвешће ме“,рекао је то у прошлом, тј. упутише ме и одведоше. Оне, тј. Твоја светлост и истина, Господе, упутиће ме и одвести на Твоју свету гору, односно на Сион, и у насеља твоја, тј. у божанствени јерусалимски храм. У вишем смислу, Христос ће верујућима указати на пут који води на Сион и у насеља небеска, јер је Он Сам рекао: Ја сам Пут (Јн. 14; 6).
И ући ћу ка жртвенику Божијем, Богу који орадошћује младост моју. Ући ћу, каже, у храм Божији, у којем се налази жртвеник, и тамо ћу принети жртву Богу. Речи: Богу који орадошћује младост моју изговара у име оних младића који су се родили у вавилонском ропству. Будући да су били млади, њима је допуштено да се врате у Јерусалим, док су њихови родитељи умрли у ропству и нису успели да се врате, пошто је ропство потрајало седамдесет година. Можда под младошћу подразумева и младост усрдности (ревности), јер су били млади по усрдности с којом су служили Богу. У вишем значењу, а према речима божанственог Кирила, младост значи препорођење у светом крштењу и одбацивање старог човека.
Исповедићу Те и хвалити на Гуслама, Боже, Боже мој. „Ја ћу“, каже поробљени народ, „у Јерусалиму поново доспети у своје првобитно стање.“ Он је то стање изобразио гуслама, јер ће (народ) благодарити Богу игром и музичким инструментима, који су у време вавилонског ропства висили на врбама (в. Пс. 136). У вишем смислу, гусле означавају делатну врлину, као што се каже у 2. стиху 32. псалма: Исповедајте u хвалите Господа Гуслама.