Старац Гаврило грузијски о љубави

Бог је бесконачна љубав, бесконачна доброта и бесконачна праведност. Онај ко

воли доброту и праведност воли и Бога, и Бог ће га заволети као рођеног сина.

Грехови другог човека се могу разобличавати само срцем пуним љубави.

Биће срећан онај ко научи да воли. Само немојте мислити да је љубав урођени

таленат. Човек може да се научи да воли и ми то треба да чинимо.

У духовном животу неће бити никаквог успеха без жртве ради Господа и ближњег.

Без жртве нећеш научити да волиш.

Бог не прима празне речи, Бог воли дела. Добра дела и јесу љубав.

Живи тако да не само да те Бог воли, већ да те воле и људи – нема ништа веће од

тога.

Ако је неко болестан и ако му је потребан лек, а треба га донети из далека, можда и

ноћу, и кроз шуму проћи, где лутају вукови – и ти без размишљања кренеш на пут ради

спасења ближњег – то и јесте љубав.

У последња времена ће људе спасити љубав, смирење и доброта. Доброта ће

отворити врата Раја, смирење ће га у њега увести, а љубав ће показати Бога.

На земљи нема човека који би у потпуности могао да објасни шта је љубав. На

земљи то нећеш моћи ни да схватиш.

Ако мрзиш макар једног човека – у његовом лику мрзиш Самог Христа и далек си

од Царства Небеског.

Човек се кроз невоље учи вери и љубави.

Егоизам је непријатељ љубави. Егоиста ништа не даје, жели само да добија. Биће

му мало чак и сва богатства света.

Мрзите зло. А човека који зло чини волите и сажаљевајте. Можда ће се онај ко

данас чини зло сутрадан молитвом, сузама, постом и покајањем очистити и постати попут

Анђела – све је у вољи Божијој. Било је много таквих случајева.

Јасно је да треба волети свог непријатеља, али како заволети Христовог

непријатеља?! Не треба га мрзети – тада ћеш моћи и да заволиш.

Треба волети све. Али ако не можеш, макар свима жели добро.

Љубав ће укротити чак и свирепог лава.

одломак из књиге Старац Гаврило Грузијски Дијадема