Стајање пред Богом - послушност

Напоредо са чувањем срца у миру вежбајте се у „стојању пред Господом." Ово значи – непрестано имати на уму да нас Господ гледа! 
Са Господом треба да устајемо, да лежемо, да се одмарамо, да радимо, једемо, разговарамо, ходамо. 
Он је сав свуда и у свему и то кроз сву вечност. 
Он је сила која покреће живот сваке твари, устројава поредак у васиони, даје лепоту творевини, промишља о свему и, најзад, пребива у срцу човековом. 
Све радимо као да смо на послушању Господњем. 
Бог руководи нама преко осталих људи, ма они били и непобожни. Слушајмо /у стварима богоугодним/ све и служимо сваког са радошћу, јер тада уствари Господа слушамо и служимо. 
Знак истинске послушности јесте радост, која је плод благодарности за све што нам Господ даје. 
Сваки човек има свој задатак на земљи, Богом одређен. И сваки човек, хтео или не хтео, врши вољу Божију, зато не гледај шта други ради и не осуђуј никога. Господ зна зашто је све како јесте. Зато, благо мени, треба бити задовољан положајем у који смо постављени. 
Свој задатак имају и најнезнатнији и најгори људи, зато сваког поштуј и воли као слугу Божијег. 
Због непослушности смо избачени из раја. Дато нам је било да се усавршавамо у љубави, јер је Отац Небески казао у Рају: „Не дирајте у то!" Сада је послушност – улазак у рај. 
Реч наших родитеља је светиња, а кад је она за нас светиња, онда имамо Божији благослов. 
Али, нажалост, стално смо прекршајници /у погледу послушности/.

старац Тадеј