Од заштите Константинопоља до заштите наших срца од зла

Покров Пресвете Богородице протеже се над свим верницима. Данашњи празник обједињује заштиту отаџбине, молитвено заступништво за Цркву и урок смирене молитве, доступне сваком човеку.
Верни народ увек је осећао посебну помоћ Пресвете Богородице. У најтежим тренуцима, када су људске снаге биле на измаку, људи су се обраћали Царици Небеској, а Она је без одлагања долазила у помоћ. Једна од таквих прича остаје запамћена у историји.
Чудо у храму Влахерна
Почетком X века Константинопољ је био опкољен огромним војскама Сарацина. Град је био у очају, али житељи су, сабравши последње снаге, дошли у храм Влахерна и заједно са царском породицом срдачно се молили Богу за избављење.
Током ноћне молитве у храму јавила се сама Пресвета Богородица, у пратњи анђела и светаца. Подигнувши се над верницима, придружила се њиховој молитви и као знак заштите од видљивих и невидљивих непријатеља распрострла над њима свој светли Омофор (покров).
Ово чудо видела су само двојица верника: светац Андрей, Христа ради юродиви, и његов ученик Епифаније. Но вести о чуду брзо су се прошириле међу грађанима, који су, ојачани вером и надом, успели да одбране град. Према другој, широј славјанској традицији, чудо се повезује са походом Руса на Византију 860. године, али духовна порука остаје иста.
Покров над козачком војском и Црквом
Сећање на заступништво Богородице чува се кроз празник Покрова. У нашем народу посебно се поштује као заштитница запорошког козачког војства. Током опсаде тврђаве Азов 1641. године, осам хиљада козака нашло се у положају сличном Константинопољу.
Током тромесечне опсаде, када су снаге војника биле исцрпљене, казаци су се упорно молили. Управо на празник Покрова густи магла је обавила град, омогућивши војсци да без икаквих сукоба напусти тврђаву и стигне до Дона.
Данас се молитве узносе за православно војништво, заштитнике отаџбине, али и за нашу Свету Цркву, која трпи гонитељство и унутрашње сукобе међу верницима. Свака свађа међу браћом и сестрама у Христу заборавља да нас све Пресвета Богородица покрива једним Омофором.
Урок светаца Андреја и Епифанија: простота и созерцање
Њих двојица, јуродиви и блажени, постали су сведоци чуда. Људским очима могли су деловати чудановато, али у очима Божијим постали су свети због духовног подвига.
Иако је у храму било много људи, само су они успели да у миру и молитви доживе чудо. Често нас спољна помпезност и гужва одвлаче од молитве, али пример ових светаца показује да је искрена вера и душевна једноставност кључ за истинску молитву.
Св. Игњатије Брјанчанинов учи да молитва треба да постане дело читавог живота, а духовни свет се постиже простотом душе. Учимо се молитви уклањањем све спољашње сујете и остајањем искреним пред Богом.
Следећи пример светих Андреја и Епифанија, трудимо се у овом сложеном свету остати искрени према Богу и људима, јер само једноставност рађа истинску молитву.

vaseljenska.net