Тумачење псалама (65.)

(1) За крај, песма Псалма, васкрсења
 
У овом псалму пророк указује на призивање незнабожаца и благовести о будућем васкрсењу њихових душа, као што је речено: Подиже са земље сиромаха (Пс. 112; 7). Осим тога, уводи и апостоле који објављују шта су претрпели због еванђелске проповеди и какве су их патње увеле у вечну радост. Псалам говори и о одбацивању јеврејског народа.
(2) Ускликните Господу, сва земљо! Псалмопојте Имену Његовом! Клицање је победничка песма, која се пева приликом пада непријатеља. Тако је и после доласка Христовог и свргавања кнежева овога века свим незнабошцима заповеђено да певају победничке песме.
(3) Реците Богу: Како су страшна дела Твоја! На каква дела мисли? Зар то нису божанствена знамења и изгон мноштва нечистих демона? У мноштву силе Твоје ласкаће Ти непријатељи Твоји. Оптужује Јевреје за безосећајност, јер их ни величина чуда није привела покорности.
(4) Сва земља нека се поклони Теби, и псалмопева Теби. Будући да су Те Јевреји оклеветали иако су видели сву величину знамења која си сатворио, уместо њих поклања Ти се све мноштво незнабожаца.
(5) Ходите и видите сва дела Божија. Овде се уводе апостоли, који обзнањују незнабошцима да Онај, Који у време Свог доласка у телу твори божанска знамења, јесте Онај исти, Који је у древна времена исушио Црвено море и пресекао ток Јордана, како би синови Израиљеви могли да пређу по сувом (по копну).
(6) Он, који преобраћа море у сушу (копно). Као доказ овоме служи то, што је већ било извршено, када је море претворио у копно. Симах се изражава на овај начин: „Претворио је море у копно, ногама су прешли реку.“ Тај Бог, Који је подарио повратак и спасење, јесте Онај исти, Који је у давнини разделио море и реку и нашим прецима заповедио да безбедно пређу преко њих. Тамо ћемо се обрадовати Њему. Речцом „тамо“ означава време. Због тога каже да ћемо се од оног времена, кад се Он зацари у новом веку, и ми тамо зацарити с Њим и да ћемо се радовати неизрецивом радошћу.
(7) Очи Његове надгледају народе. На све обраћа пажњу и све испитује, ма шта да се дела. Они који Га огорчују нека се у себи не величају. Ко Њега огорчује? Зар то нису они, о којима је речено: Сине човечији (Језек. 2; 3) иди дому онога који ме огорчује. Колико пута Га огорчише у пустињи (Пс. 77; 40); не отврдните срцем вашим као у време огорчења (Пс. 94; 8).
(8) Благословите, народи, Бога нашег. Боље речено, саберите се у једно и сви Га хвалите и дивите Му се.
(9) Онога који је ставио душу моју у живот. Радујем се таквим чудесима и Ономе Који их је сатворио. Као Владика и Свевидећи, Он разликује оне, што живе на земљи, и кажњава недостојне. Под Његовим очима (које надгледају народе) Псалмопојац подразумева апостоле.
(10) Јер си нас искушао, Боже, разжегао си нас. Пророкујући Дух предсказује патње које ће апостоли претрпети због проповеди. У њихово име описује замке или тамнице, и указује на кушање огњем и водом.
(13) Ући ћемо у дом Твој са свеспаљеницама, тј. у дом небески и са духовним свеспаљеницама, јер су они себе у целини принели Богу као свеспаљенице. Принећу Ти све молитве моје. „Принећу Ти, каже, по обећањима мојим све, што сам обећао у невољи. Дао сам обећање да ћу Ти, уколико се избавим од ове невоље, свагда приносити хвале. Такве су Твоје одлуке, Владико, а на нама је да уђемо у храм и да Ти принесемо жртву захвалницу. То и означавају речи (14) изрекоше и изговорише уста моја. Тиме изражава и каква је обећања дао.
(15) Свеспаљенице обилне принећу Ти. Спремно ћу Ти принети све, што си одредио да се принесе. Обилнима назива ухрањене жртве, јер је и Закон заповедио да се приносе жртве које су здраве и без мане. И пророк Малахија проклиње оне који, имајући такве жртве, жртвују осакаћене животиње (в..Малах. 1; 78). То је представљало и почетак Каинове несреће. Кроз то се и ми учимо да Богу указујемо поштовање најдрагоценијим што имамо. Принећу Ти теоце и јарад. Све то, као што сам рекао, и свеспаљенице, и теоце, и јарад, треба схватити у духовном смислу.
(16) Ходите, чујте, и казиваћу вам. Шта ће нам друго казивати, осим онога, што је претходно већ речено, односно: Искушао cu нас, Боже, итд.
(18) Ако неправду видех у срцу моме, нека ме не услиши Господ. Знао сам да Бог не би услишао моје молитве да сам се предао неправди. Акила преводи овако: „Ако види бескорисно у мом срцу, Господ неће услишати.“ То значи следеће: узносећи прозбе ка Богу, старао сам се о доличном, знајући да ми прозба неће бити на корист ако не учиним што је потребно. Осим тога, као да се хвали пред Богом да је остао изван сваке неправде и да се због тога нада да ће бити услишан.