У животу ћемо бити или хероји или вечне жртве

Постоји ли особа без страха? Јасно је да не, јер то би значило да нема ни живота. Страх није ништа друго до вид заштите за бића која се крећу и морају бити заштићена од разних опасности. Међутим, постоје и страхови који се обликују у нашим животима а не пружају никакву заштиту; напротив, постају извор тираније. Они постају џелати и тирани наших живота, црпе нашу енергију и коче наше снове. Стално нам говоре „не, не можеш“, „нећеш успети“, „не покушавај“, „одступи, одустани“. Па ипак, ако погледате дубоко у ову застрашујућу и густу таму, постоји нешто светло. Искра која тражи да постане ватра живота. Нешто је заточено у овој тами што изгледа светло.

Наше страхове је изградило наше „ја“ да нас заштити у тешкој фази нашег живота, када смо се осећали потпуно немоћни и ужаснути. Али, сада је опасност нестала и нашој души нису потребни заштитници.

Одрасли смо годинама и духом, и можемо преузети одговорност за своје животе. Можемо се суочити са изазовима и искушењима без скривања иза анксиозности и страха. У животу ћемо бити или хероји или вечне жртве.

То је оно што дете у нама треба да чује. Оно дете које живи у страху,  у подруму нашег бића. Хајде да му кажемо нашим одраслим гласом - „Не треба да се плашиш, можеш и заслужујеш да живиш. Живот има патњу, али то је диван дар...” Нема више разлога да се кријемо или одбијамо живот који нас позива на звезде.

Схватићемо да нас је сваки страх лишио истине о нама.

Сваки страх је држао наше светло у мраку.

Фобије су потиснути потенцијали и дарови које нисмо смели да откријемо; истине које смо скривали, светлост у коју смо се плашили да погледамо. А наш највећи страх није настао због тога што нешто нисмо постигли, већ што се нисмо ни усудили.

У нашим страховима лежи наша истина и снага, у нашим страховима обитава храброст наше душе. Ако се не суочите са својим кукавичким ја, никада нећете открити хероја који се крије у вама.

о.Хараламбос Ливиос

facebook.com/p.libyos