Зашто се каже -" Млати празну сламу"

Израз празна слама у српском језику означава нешто безвредно, нешто што се одбацује. Зашто баш празна слама?

Након вршидбе жита, кад се издвоји корисно хлебно зрно, остају само празни класови и сасушене жуте стабљике, које немају никакву функцију (осим као простирка за стоку). Отуда повезивање нечег безвредног и некорисног са празном сламом.

Али, о каквом млаћењу сламе је овде реч? Зашто се она млати?

Раније се жито није врхло као данас: помоћу вршалица или комбајна, него помоћу коња и млаћењем. Након жетве снопови су се доносили на гумно и полагали око једног стуба. Онда су се за тај стуб везивали коњи, који су ишли укруг и копитама крунили класје те одвајали зрно од стабљика. Тако се добијало чисто зрно.

Међутим, они који нису имали коње, сналазили су се другачије – рукама су млатили пожњевено жито и на тај начин одвајали зрневље од класја. За то су користили справу која се звала млатило, млатка, млатац или млатач.

Будући да се тако добијало пуно зрно, овај посао имао је своју сврху, био је смислем. Међутим, млатити по празном снопљу, од којег је остала само слама без зрневља, није имало никаквог смисла. То је посао без сврхе.

По томе је настао устаљени израз млатити празну сламу, који значи: узалуд се трудити, радити бескористан посао, па од тога и – говорити упразно, без смисла и сврхе.

pismenica.rs