Небојша Лазић: Победа Православља

 Бити Хришћанин значи бити спреман на страдање, бити не од овог свјета него бити Христов. Носити свој крст, ићи путем Голготе до коначне радости Васкрсења. Бити Православан значи бити прогнан, изругиван и одбачен. Бити Православан значи бити ближи Богу, оправославити себе и све око себе. Победа долази уз пост и молитву и није случајно да се недеља победе Православља прославља управу прве седмице Часног поста. Сам Господ Христос нам је у Јеванђељу рекао да се овај род изгони само постом и молитвом. Само побједом над пролазним, трулежним задобијамо оно вјечно, непролазно и смисао постојања. Човјек је створен да би вјечно постојао, а не да би био пролазан.

Човјек је створен по лику Божијем, али људи су одбацили Бога и његов лик, па ће и свакога у коме препознају исто да учине. Победа Православља је победа Цркве, над сплеткарошима, кривовјерцима и незнабошцима. Онима који су Православне проглашавали за идолопоклонике. Борба за иконе у православној цркви је трајала скоро два вијека. Страдања Цркве су некад била гора због унутрашњих проблема него од спољних фактора. Црква када је споља нападнута она је хомогена, а унутрашња трвења доводе до најгорег страдања, оног Каиновског, братоубилачког. Док су мислили да су они правовјерни иконоборци су уништавали иконе, крстове, прогонили светитеље, прогонили и њихове мошти. Проливали су крв мученика и мислили да Богу службу чине. У  општем лудилу водили су рат против светиње, а као и сваки рат против светиње и они су тај морали изгубити. Константин Копроним и Лав III Исавријанац су били само неки од владара који су читав државни апарат употребили против Православља и сву тада познату силу, али су били побјеђени од онога који увек побјеђује Христа и његових хришћана. Многи свети су пострадали, али учење Цркве за јоту није промјењено. Крв мученика је била сијеме за нове хришћане. Иконоборство је кратковидно и у поштовању светих угодника Божијих, Господа, Пресвете Богородице виде само материјално и у заблуди мисле да се клањамо не Богу и молимо за заступничке молитве, него камену, дрвету и боји. Побједа икона, је побједа светитеља и побједа Господа, побједа Православља над неправославље. Васељенски Сабор у Никеји 787. Године јесте печат догматско-богословских расправа и одбрана вјере. Црква је сачувала јединство и саборност и остала је вјера Христу.

 Победа Православља јесте победа Христа. Црква је увјек страдала још од Христа до данас. Многи су нападали Цркву, многи су је жељели маргинализовати и уништити, али Црква је увјек побјеђивала. Исус Христос побјеђује као што и пише на Светом Агнецу, побједу Христос дарује и народу своме, побједу Православља. Православље стално побјеђује, ликови светитеља, мошти, Крст све свједочи побједу живота над смрћу као коначну побједу.  Ако је Бог са тобом чега се бојиш, ако није са тобом чему се надаш рекао је наш блаженопочивши патријарх Павле, а пошто знамо да Православље побјеђује наше је само да останемо Православни.