Само они који воле, заиста посте...

Пост није само промена у исхрани, већ и конзумирање мале количине хране. Оно мало што постаје много у души.

Устани од стола још мало гладан, да би упамтио да хране никада није доста ако се душа не испуни Христом.

Пости храном, али пази да не једеш месо својих ближњих.

Причај мало и моли се много, не критикуј већ разуми и прикривај грешке других.

Циљ поста није да се изгуби на тежини, већ да се промене наша размишљања. Кад се пост заврши, буди мало бољи као човек.

Више воли, а мање критикуј. Другог види као рај а не као претњу и пакао. Чезнеш за његовим присуством и нека те боли  његово одсуство.

Не пости да поправиш здравље, него да просветлиш душу.

Да даш смисао животу и постојању. Када си срећан што живиш, онда ће и твоје  здравље  бити боље.

Пости и буди срећан, без нервозе и беса. Пости зато што то желиш дубином срца свога. Није довољно само поштовати правило, потребно је и волети Онога због Кога га примењујеш.

Данима не могу да једем, не могу да пијем, не могу да спавам, уморим се и борим се да Те видим, да Те додирнем, да Те усрећим. И све то зато што то желим, јер Те волим. Јер, на крају, само они који воле, заиста посте...

о. Харалабос Пападопулос

plibyos.blogspot.com