Хришћанин пред људским задовољствима

Перцепција да „човек Цркве“ нема право да „почасти свој живот“ чини се да нема основа, иако је то схватање широко распрострањено, како унутар Цркве тако и ван ње. Али да ли је то реалност?

Христос је учествовао у пројавама народне радости и, наравно, сам се радовао. Његово присуство на венчању у Кани и његова интервенција претварањем воде у вино за наставак гозбе показује колико жели да људи уживају.

Свакако, у свим нашим поступцима ђаво вреба да би нас увео у грех, са циљем да нас лиши радости и мира. Али да ли то захтева одустајање од животних задовољстава, у којима нам Бог даје да уживамо?

Православље, које чува морал и исправан начин живота, не поставља људе пред мучне дилеме да ли треба или не треба да се забављају, певају или играју, пију вино или не. Све је добро ако се ради умерено и разборито.

На крају крајева, забава помаже да се човек ослободи притиска и проблема свакодневног живота, да на други начин комуницира са својим ближњим, да осети своју природу као благослов и да сагледа живот другачијим оком.

Христос нам је, као Бог и човек, својим животом показао како можемо да живимо да бисмо уживали у животу и како можемо да уђемо у будући живот са чежњом за вечношћу. Јер нико не може усрећити другог, ако сам не осећа радост даровану од Бога.

Било каква искушења или бол, не лишавају нас радости односа са Христом, већ је, напротив, стабилизују и сазревају као средство које отклања лажно.

Људско уживање може постати средство захвалности и чвршћег односа са Христом, чије нас је присуство ослободило лицемерја, лажног живота, материјалне везаности, дајући нам радост, уживање и слободу.

о.Андреас Агатоклеус

vimaorthodoxias.gr