Свети Атанасије Велики - Тумачење псалама (10.)

За крај, псалам Давидов.
Давид је и овај псалам испевао након победе над непријатељем, и у њему је представљена мисао каква доликује светитељу.
(1) На Господа се поуздах, како ћете pehu души мојој: Зашто ми саветујете да, слично птици, бежим у гору, кад се уздам у Бога? Пресели се на Гору као птица? Пресели се, иди, бежи у горе, тј. у горе врлине.
(2) Јер, eвo, грешници затегоше лук, припремише стреле у тоболцу. Тим речима су га подстицали на бекство, говорећи: ако не побегнеш, грешници ће те погодити стрелама. Тиме, дакле, обзнањује да су лукаве помисли стреле лукавога. Да устреле у мраку праве срцем. У мраку, тј. у тајности, јер на тај начин устрељују духовни непријатељи.
(3) Јер оно што си Ти утврдио, они срушише, тј. непријатељ је повукао ка трулежности (пропадљивости) човека, који је створен за нетрулежност (непропадљивост). Или, непријатељи журе да на мени разоре дела Твоја. Наиме, старају се да униште онога, кога си Ти помазао за цара, наоружавајући се против Твоје одлуке. Чине то јер су у себи искоренили истинско и природно разумевање, какво си Ти сатворио у њима. А праведник шта је урадио? Иако су тако поступили непријатељи, Господ, Којем је храм небо, искушава и праведне и безбожнике, и једнима раздељује блага а друге шаље на вечне муке. Господ је у храму светоме Своме.
(4) Очи Његове на убогога гледају. Показује да пред Богом ништа није скривено. Очима назива доброчинитељско надзирање. Обрве Његове испитују синове људске. Обрвама се назива Његов промисао, који испитује свако дело и суди му.
Из Тумачења Јефимија Зигабена:
Давид је овај псалам испевао у време кад је бежао од Саула. Псалам има натпис: за крај, јер у себи садржи предсказање оне казне, коју he Бог послати на Саула.
(1) На Господа се поуздах, како ћете рећи души мојој: пресели се као птица! Када је Давид, прогоњен од Саула, побегао у пустињу, његови пријатељи и добронамерници саветовали су му да се сакрије у планине, јер he тамо његов живот бити безбеднији. У горенаведеним речима, Давид пријатеље и добронамернике разобличује као оне, који дају савете достојне осуде. На Господа се поуздах, каже, и не надам се ни у какву другачију помоћ. Зашто мојој души, тј. мени самом, говорите да као врабац одлети у гору и да се, слично тој плашљивој птици, тамо сакрије? Требало би овде приметити да пророк често каже души мојој уместо “ мени самом“.
(2) Ево, Грешници затегнуше лук, припремише стреле у тоболцу. Изговарајући ове речи, пророк тиме указује на потпуну спремност грешника да га нападну. У наставку објашњава узроке свог уздања у Господа и каже да су они, који војују против њега, грешни људи, који прогоне недужног човека. Они намеравају да смрћу узврате ономе који је некад био виновник њиховог спасења, када је, на пример, убио Голијата, или када је из Саула истерао демона који га је мучио.
(3) А праведник шта је урадио! Шта је учинио праведник, да би био изложен сличном прогону? Овде пророк говори о самоме себи, односно, каже да није поступао неправедно према онима, који су сада спремни да му нашкоде.
(4) Господ је у храму светоме Своме, Господ је на небу поставио престо Свој. Господ, каже пророк, обитава у Јерусалиму, у Свом светом храму, и седи на небу. На тај начин, Он је свудаприсутан и види све оне, који некоме чине неправду. Пророк ту мисао јасније изражава у стиховима који следе.
(5) Господ испитује праведнике и безбожнике. Овим речима раздељује људе, раздвајајући их на праведне и неправедне: неправедни су уједно и безбожни, јер запостављањем заповести Божијих показују да не поштују Бога.
Који љуби неправду мрзи своју душу. И ова изрека може да побуди уздање у Бога и, истовремено, у себи садржи поуку. Неправедан, каже, узрокује своју смрт и сам бива непријатељ своје душе, јер својим рђавим делима подстиче Бога да се гневи на њу (св. Златоуст).
(7) Праведан је Господ и правду заволе, правоту зна лице Његово. Како је Бог свет и како у светима почива, Он је тако и праведан и љуби правду; услед тога уразумљује и кажњава неправедне, због чега смо дужни да Му одважно притичемо и да се уздамо у Њега. Последњи стихови представљају закључак Давидовог уздања и наде у Бога, који су изложени на почетку псалма. Речи: правоту зна лице Његово подједнако су важне као и речи правду заволе. Наиме, кад неко некога љуби, он га и види, а ако некога мрзи (ненавиди), одвраћа лице од њега и не види га. Под лицем Божијим требало би подразумевати Његову свевидећу силу.
Псалам се, у односу на Давида, може протумачити с историјске стране. У вишем смислу, међутим, псалам се може применити на свакога ко трпи увреде и води битку са видљивим и невидљивим непријатељима. У том случају, стреле означавају зле помисли, које изнутра наговарају и саветују ум да се пресели на гору, односно да прихвати погибељне, злобне и шкодљиве мисли. Речи: Како ћете рећи души мојој, могу се изговорити и демонима, који душу подстичу на богохулне мисли. Под луком и стрелом могу се подразумевати сва смртоносна оруђа, као и недоличне помисли. Сагласно овоме, у вишем и моралном смислу могу се протумачити и све остале речи псалма.
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!