Суштина идеје спасења

БИЉКА РАСТЕ. Идеја органског раста је неодвојива од духа православља. То је изражено и у православном схватању људског спасења. Фокус хришћанина није на „задовољству Божјом истином“, не на „стицању заслуга“, већ на могућности и нужности личног духовног раста, постизању чистоте и светости. Искупљење човека, његово калемљење у Тело Христово, су услови под којима овај раст може почети. Благодатне силе Светог Духа, попут сунца, кише и ваздуха за биљку, негују духовно семе. Али сам раст је „делање“, труд, дуг процес, унутрашњи рад на себи: неуморан, скроман, упоран. Препород није тренутни препород из грешника у спасеног човека, већ стварна промена духовне природе човека, промена садржаја најскривенијих места његове душе, садржаја мисли, идеја и жеља, усмеравања осећања. Ово дело се огледа и у физичком стању хришћанина, када тело престаје да буде господар душе, већ се враћа у служебну улогу извршиоца заповести духа и смиреног носиоца бесмртне душе.
ЖИВО ДРВО ће сигурно расти. Храњена кроз корење, грана се у ширину и формира врх који је складно распоређен, иако нема једну уједињујућу тачку на свом врху. Ово је спољашња структура Православне Цркве на земљи. То је цела структура православља: ​​Цркве, парохије; локалне цркве; Патријаршије су скуп аутокефалних цркава.
Читава административна структура земаљске Цркве одговара њеном органском расту: свака њена грана, не одвајајући се од стабла, расте од стабла. Овако се стварају међусобни односи између локалних Цркава: Мајка Црква, Ћерка Црква, Сестринска Црква: Божја Христова породица.

о. Михаил Помазански