Живот није праволинијски аутопут, него низ избора

Живот није праволинијски аутопут, него низ избора.
Сваки дан је раскрсница.
Између вере и огорчености.
Између поверења и контроле.
Између питања: „Зашто?“
и одлуке: „Верујем.“

Лако је говорити о победи када све иде како си планирао.
Али права победа почиње онда када не иде, а ти ипак не постанеш горак.
Захвалност није порицање бола, нити бежање од реалности, вец став човека који одбија да му околности обликују срце.
Психолошки гледано, оно на шта усмериш пажњу постаје твоје искуство. Ако стално бројиш губитке — свет ће ти бити неправедан. Ако почнеш да препознајеш дарове — чак и усред борбе — мења се твоја унутрашња архитектура.
Духовно гледано, захвалност је најдубљи облик поверења. То је тиха одлука:
„Не разумем све, али знам Коме припадам.“

Крст на раскрсници не обећава лак пут, али обећава смисао. И можда је највећа победа у животу управо ово да, упркос свему, твоје срце остане верно, меко и будно.
Јер човек не побеђује када му се испуне сви планови.
Побеђује онда када и у поразу остане пун љубави.

Зато кад следећи пут тешко буде,
не уздај се толико у људе,
Не дозволи да недаће поразе те
Прекрсти се и реци Слава Богу за све.

Хвала ти на свему, хвала ти...

Душан Благојевић