Покорност вољи Божијој

# У односу према свемогућој и свесветој вољи Божијој у човеку, не може бити других одговарајућих осећања осим неограничене побожности и исто толико неограничене покорности. Из тих осећања, када их човек усвоји, настаје трпљење. 1. 329
# Бог ће, кад дође време, све да уреди; најбоље је – предавати се Његовој светој вољи и не размишљати о сутрашњем дану када нема неког посебног разлога да се о њему размишља. Многи међутим својом маштом и бригама живе у будућности, испуштајући садашњост из руку. 6. 136
# Не узнемиравајте се, него се у спокојству духа предајте вољи Божијој. Бог зна шта ради, и све што чини, чини по великој благости Својој, по најпремудријим и најнеистраживијим путевима провиђења Свога. Чешће себи говорите: “Нека буде воља Божија”. Нека се ваш ум и срце погружавају у ову умирујућу и свештену мисао. Нека буду задовољни њоме. Бог нека вас благослови и нека вам да познање истине и покорност Његовој светој вољи, услед чега се појављује душевни мир. 6. 597
# Треба молити Бога да Он над нама саврши Своју свету вољу, а не бити упоран у сопственој вољи, макар она била и добронамерна. 6. 710
# Читава земља једнако припада Богу и ја се у потпуности предајем Његовој вољи и вођству. За оне који су себе поверили Њему, Бог душекорисну ситуацију често уређује кроз сасвим супротне догађаје. Светитеља Тихона Вороњешког оптужили су за претерану ревност; због таквих оптужби био је принуђен да се удаљи у манастир где се удостојио нарочите милости Божије. У своме предсмртном завештању светитељ посебно приноси благодарност Богу за то што му је било даровано да се брижљивим покајањем припреми за прелазак у вечност. Ето шта је овај духовни муж сматрао за доброчинство Божије: прогонство са катедре и смирено пребивање у манастиру. Најисправнији могући став! 6. 797
# Све пролази, и добро и лоше, а ни човек ни демони не могу да учине оно што Бог не допусти. 6. 803
# Неопходно је смирити се пред нама несхватљивим путевима промисла Божијег, у свему што Он допусти на нас: како у личним тако и у заједничким стварима, како у грађанским тако и у духовним. Смирите се дакле под моћну руку Божију – саветује свети апостол Петар – све своје бриге положите на Њега, јер се Он стара за вас (1. Пет. 5,6-7). Смиравати се треба према оном најбољем узору, што нам га Свето Писмо нуди кроз молитву тројице светих младића, који у Вавилону беху подвргнути тешком мучењу ради своје верности Богу и који су све што је од Бога допуштено, сматрали за последицу праведног Суда Божијег (Дан. гл. 3). Јер је потребно да дођу саблазни – установио је Господ (Мт. 18,7), најавивши страшне несреће које треба да задесе оне што верују у Њега и читав људски род. Он је рекао: Гледајте да се не уплашите; јер треба све то да се збуде (Мт. 24,6). Ако је то тако, онда ми немамо ни права ни могућности да кажемо или помислимо било шта против суда Свеблагог, Премудрог и Свемогућег Бога. А предаваће вас – рекао је Господ – и родитељи, и браћа, и рођаци, и пријатељи, и побиће неке од вас. И сви ће вас омрзнути због имена мога (Лк. 21,16-17). Сваки ко вас убије мислиће да Богу службу приноси. У свету ћете имати жалост; али не бојте се, Ја Сам победио свет (Јн. 16,2,33). Описавши и најавивши положај хришћана за време њиховог земаљског живота, положај који им је наменио Бог, Господ је додао: Ни длака с главе ваше неће пропасти (Лк. 21,18). То значи: о вама ће неуморно промишљати Бог, Он ће неуморно бдети над вама, држаће вас Својом свемоћном десницом, и стога каква год несрећа да вам се догоди, неће се догодити другачије него по Његовом допуштењу и по Његовој свесветој вољи, ради нашега спасења. Поуку ученицима поводом искушења која треба да их задесе у земаљском животу Господ је дао кроз одлучну и сасвим одређену заповест: Трпљењем својим спасавајте душе своје (Лк. 21,19). Признајте и исповедајте Бога као управитеља света; побожно, уз самоодбацивање, покорите се и предајте Његовој вољи; из те свести, из те покорности, појавиће се у вашим душама свето трпљење. Душа ће га препознати по миру који ће јој донети. Замреће у устима свака реч противљења путевима промисла Божијег, пред величанственошћу воље Божије умириће се свака мисао, као што је за себе и своје пријатеље рекао свети јеванђелист Лука: Умирисмо се рекавши: воља Господња нека буде (Дап. 21,14).Треба знати да свака помисао која представља противречење и супротстављање промислу Божијем, потиче од сатане и његов је пород. Такву помисао, као богопротивну, треба одбацити чим се појави. Пример за ово дао нам је Господ: када је Својим ученицима причао о страдањима која Му предстоје и насилној смрти, апостол Петар је, покренут саосећањем својственом старом човеку, почео да га одвраћа говорећи: Боже сачувај, Господе! То неће бити од Тебе! А Господ је, разобличавајући порекло Петрове мисли, одговорио: Иди од мене сатано! Саблазан си ми, јер не мислиш што је Божије, него људско (Мт. 16,22-23). Зашто се наш дух узнемирује због промисла и допуштења Божијег? Зато што ми Бога не поштујемо као Бога; зато што му се нисмо покорили као Богу; зато што себи нисмо дали потребно место пред Богом; због наше гордости, због нашег слепила; зато што нисмо уништили и одбацили своју палу, повређену и изопачену вољу. 5. 84-86

св. Игњатије Брјанчанинов