Човечанство не живи разборито

Грозне и истовремено лепе речи из приче о цару Соломуну данас звуче са обновљеном снагом и значењем: «Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари, Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити; Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите; Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука» (Прич. 1:24–27).

О чему се ради? Које су то претње и клетве на нашу главу? То Премудрост подиже свој глас и осуђује људско безумље.

Погледајмо око себе. Божански поредак и уређење згажени су под Хамовим ногама. Незнање се подиже на ранг норме, основне мере. Светом владају лицемерје и богопротивљење. Стиче се утисак да је главни задатак сугерисати адекватним људима да су неадекватни. Већина их, на жалост, готова да попусти и пристане, и постаје потпуно контролисана. Људи не желе да се зауставе и размисле. Лакше је не размишљати, већ прогутати оно што већ jе прожвакано.

Линиjа критичког мишљења померена је иза, до тада, неприхватљивих «црвених заставица». Смањен је маневарски простор, искључена је прилика да се осврнемо, размислимо, анализирамо и гледамо са стране. Здрав разум је сатеран у ћошак као нешто недолично.

Знак нашег времена је луда трка, стална промена слика, проток информација, људи немају времена да било шта осете и разумеју, не чују се. Човечанство не живи разборито, једе у покрету, не комуницира, замењујући општење бездушним СМС порукама. Жури се, није јасно где. Време се савија у свитак.

Добили смо савршени камертон — еванђелске речи у којима одзвања истина, указује се прави пут. Све у нашем животу треба усклађивати са најбољом светском навигацијом. И тада се нико неће изгубити или залутати.

Заиста је наиван онај ко верује да је господар свог живота. Господар живота је Онај Који је дао живот — наш Отац и Творац. Остали су самозванци и лопови.

pravlife.org