Нека престану венчања и крштења по разним имањима и базенима и сва циркуска декорација која их прати

Свако ко жели да види духовну стварност, а не магичну фантазију, схватиће да се крштење деце данас не одвија на адекватан начин. У данашње време, крштење је постало прослава давања имена детету, како неки погрешно верују. Услови за крштење су једноставно прикупљање папира и ништа више. Што се тиче кума, у већини случајева он не само да није гарант вере и особа која ће дете учити вери, већ је буквално прерушени ђаво. Пар бира људе који су потпуно неповезани са православном вером а критеријум је да су само блиски и да увече могу заједно да пију. Све се ово прихвата ради љубави, услед чега је ситуација још гора. С друге стране, и ми као Црква имамо лицемеран однос према грађанском браку. Ако је пар у грађанском браку, кажемо им да не могу бити кумови јер нису у верском браку, што значи да поричу Христа. Међутим, никад не проверавамо да ли су православни по опредељењу и не интересује нас разлог због којег су склопили само грађански брак. На пример, разлози могу бити финансијски или  долазак детета. Ми се држимо само правила које је Црква уредила. Међутим, ако је неко венчан у цркви, може бити кум иако има много случајева да се формално венчао у цркви а уствари је атеиста или чак антихрист! Венчао се у цркви само да задовољи родитеље или прихвати обичаје у селу! Постоје родитељи који су формални хришћани и желе да у свом албуму имају слике са крштења деце. Већина људи крсти своју децу под притиском бака које су још увек остале верне вери и традицији. То што је неко склопио верски брак не значи да је верујући, као што чињеница да је неко склопио само грађански брак не значи да је атеиста. Али ми то уопште не испитујемо и гледамо само папире, а не срца људи. У свему томе је „брак-крштење” дошао као „тест плодности” на коме инсистирају родитељи говорећи деци: „Да видимо прво да ли можете да имате децу, па да се онда венчате“. Чуо сам то много пута. Да не говоримо о неприкладном одевању куме која долази у Цркву као да иде на на плажу.

Време је да се ствари промене. Црква не приморава никога на крштење одојчади. Ми крштавамо децу јер нам их родитељи доводе. Ако неко жели да се крсти као одрасла особа, нека то чини слободно. Међутим, морају постојати одговарајући духовни услови за Тајну венчања и крштења, а не само нека формална правила.

Нека престану венчања и крштења по разним имањима и базенима и сва циркуска декорација која их прати. Нека се Свете Тајне обављају у парохијским црквама. Потребна је само једноставност и озбиљност. Најбоље би, наравно, било да се све Свете Тајне одвијају у склопу Божанствене Литургије и да једном за свагда завршимо са циркусима и карневалима. Почнимо од малог стада са знањем, молитвом и савешћу.

Отац Спиридон Скоутис