Како пронаћи стрпљење у тузи

Да бисмо се чешће сећали да је наша домовина на Небесима и да бисмо се мање везали за земаљско, да бисмо се научили смирењу, да бисмо се достојно припремили за Царство Небеско, предодређени смо да у Царство Небеско идемо болним путем. У свету ћете имати невоље ( Јн. 16:33 ), учи нас Исус Христос. И сви који хоће да живе побожно у Христу Исусу биће гоњени ( 2. Тим. 3:12 ), каже апостол Павле.

Али да би тужни пут имао вредност у очима Божјим, потребно је да се пређе са стрпљењем. А одакле нам то? - Прво, на примеру Господа Исуса Христа. Он је рођен у сиромашној пећини и није положен у колевку, већ у јасле. Одмах по Његовом рођењу тражили су да Га убију, и Он је морао да побегне у страну, далеку земљу. Целог живота није имао где да склони главу. За безброј добрих дела узвраћали су Му само злом. Ругали су Му се, вређали Га, клеветали Га, тукли Га, пљували Му у лице и коначно Га разапели међу зликовцима. Често замишљајмо Њега, осиромашеног ради нас, како узима обличје роба, оптерећеног клеветама, испуњеног тугом због наших грехова до дубине душе, прекривеног ранама, угњетаваног увредама, распетог, напуштеног од свих, и све то због наших грехова – и тада, видећи безначајност наших туга у поређењу са Спаситељевим Тугама, бићемо мање очајни и ослабљени у њима, и подвиг који је пред нама ће нам се чинити лаким.

Другу лекцију о стрпљењу можемо добити од светих светаца. „Неки од њих“, каже апостол Павле, „беху бијени, али не примише избављење... А други примише искушење ругањем и батинама, па и оковима и тамницама. Беху каменовани, ударани, кушани, умираху од мача. „Ишли су у овчијим и козјим кожама, сиромашни, мучени, увређени: којих свет није био достојан, лутајући по пустињама и горама и пећинама и јамама земаљским“  (Јевр. 11:35-38 ). И све су то подносили са радошћу! „Ја се радујем у својим патњама“, написао је исти апостол ( Кол. 1:24 ). Они, каже се за апостоле, након што су били побијени у Синедриону, „изађоше из присуства синедриона радујући се, јер су се због имена Господа Исуса удостојили претрпети срамоту“ ( Дела апостолска 5:41 ). Поново, упоређујући наше туге са тугама светих, видећемо да се наше патње никако се не могу упоредити са њиховим. И тиме ће твој кукавичлук нестати, твоје гунђање ће престати и у нама ће се родити дух храбрости и стрпљења.
Коначно, трећи подстицај на стрпљење може се наћи у мисли да су све туге овога века привремене, да ће их заменити бескрајне радости и да ће доћи време када ће Господ заувек обрисати све сузе са наших очију  (Откр. 7,17 ). Свети Андреј, Јуродиви Христа ради, видео је себе у царским одајама пред царем. Цар му је прво дао нешто веома горко да окуси и рекао: „Такав је тужан пут оних који ми служе у овом животу!“ Затим му је дао другу храну слађу од мане, говорећи: „Таква је храна слугу мојих који су све претрпели до краја.“ - Сетимо се да, ако све овде претрпимо са стрпљењем Бога ради, и ако пострадамо са Христом у овом животу, онда ћемо бити прослављени са Њим у будућности. „Заиста, заиста вам кажем: ви ћете туговати и плакати, а свет ће се радовати; ви ћете жалосно туговати, али ће се ваша туга обратити у радост“ ( Јован 16:20 ). „Опет ћу вас видети, и ваше ће се срце радовати, и радост вашу нико вам неће узети“ ( Јован 16:22 ). Амин.

протојереј Виктор Гурјев