Христос је….

Христос је за мене живот. То је начин на који сам одабрао да гледам на живот, људе, ствари, животиње, творевину. То је начин на који ја видим све и свакога.

Борим се да, корак по корак задобијем изглед Христа. Да видим чистоту у проститутки, у разбојнику поштење, у свакој људској грешци или страсти дубоку трауму. Не критикујте, већ погледајте да иза сваке страсти стоје дубоке људске потребе.

Христос је за мене начин на који кажем добро јутро и лаку ноћ.

Начин на који се будим и ноћу заспим.

Како да учим да ћутим, да пуштам, да не контролишем, да не доминирам, да не дефинишем и не одређујем.

Христос је пут да волим себе да бих волео своје ближње. Начин на који устанем када паднем и покупим своје крхотине, без да их проклињем и клеветам, већ да их волим. Ипак је то једини начин на који могу да пригрлим смрвљену слику свог ближњег.

Христос је начин на који миришем, чујем, пробам, додирујем, ходам и осећам. То је начин на који мислим. То је сам живот.

Не могу више да користим велике речи и доносим велике одлуке, чак ни теолошке. Какве везе Христос има са свим овим? Живео је, осећао, додиривао, причао, плакао, плашио се и веровао. Био је тако људски и тако божански у исто време. Апсолутни човек, апсолутни Бог.

Није вас Он испунио кривицом, страховима, претњама. Он нема никакве везе са свим овим религиозним мраком страха и кривице.  Људе ужасава да их контролишу. То ограничава Бога на законе, уредбе и формалности.

Христос је ћутао, они само говоре, ширећи страх за најједноставније и најприродније људске елементе. Више говоре о ђаволу и антихристу него о Богу. Више о паклу него о рају. Више о греху него о благодати и слободи. Они се баве сексуалношћу људи јер се боје љубави.

На крају, истините су речи светог Августина „Бог има много тога што црква нема а црква има много тога што Бог нема“.

Завршимо речима великог Светог Порфирија да нам се срца загреју: „Христос је пријатељ и кличе: „Гле, имам пријатеље за тебе! Волим те! Ја не држим пакао у руци. Не малтретирам те.  Желим да уживаш у животу са мном… »

 о.Пападопулос

orthodoxia.online