“Крсту Твоме клањамо се Владико, и Свето Васкрсење Твоје појемо и славимо”.

“ Крсту Твоме клањамо се Владико, и Свето Васкрсење Твоје појемо и славимо”.

Да, то је наш живот - плач.

Наша срца су неподношљива рана.

Усне нам се суше у дугом "зашто...".

Просјаци љубави, издани и издајници заједно.

Рањен и погубљен у исто време.

Раздиран страстима и грешкама, самоћом која дува високо на нашој Голготи.

Свачији живот је Крст.

Али ми нисмо само то. Место није тако мрачно.

Постоји Светлост. Обилна, Светла, слатка и утешна, лепа и лековита.

Живот није само бол и тешка туга, он је и радост и слава.

Живот није само крст,он је и Васкрсење и Светлост.

Смрт није јача, постоји Васкрсли  Христос.

Благослови, дарови и таленти.

Предивни људи, прелепи тренуци.

Празници и прославе. Љубави и светлости.

Смрт нас не може задржати, блато не може угушити наше снове.

Ми смо потомци оних који су издржали, успели су и преживели.

Ми смо ученици Онога који је Крст претворио у светлост.

Тамо где је траума учинила чудо, смрт више није одредиште.

Колико год крстова покупимо, васкрснућемо.

У колико год мора да будемо бачени, преживећемо.

Кроз колико год блата прошли, на крају ћемо процветати.

 о. Ливиос

facebook.com/p.libyos