Постоји само једна ствар која је важна када се представљате…а то је да у другој реченици…која следи ону у којој сте рекли ваше име и презиме…не почнете да набрајате изговоре зашто нешто немате или нисте…
Ако случајно то радите…
Није никакав смак света…
Сви смо људи и сви грешимо…
Е сад…
Уколико се правдате због нечега што је непромењиво…прихватите то…и не дозволите да вас нешто што немате или нисте дефинише…не допустите да ваш инвалидитет постане ваш идентитет…ма колико велики био…параолимпијске игре су ионако сваке четири године…а не организују се само у спорту…највећи Животни Шампиони се ионако никада нису ни бавили њиме…већ су трчали своје Интимне Трке…ка својим личним циљевима…
А уколико је промењиво…
Шта чекате?
Себе целог обезвређивати због нечега појединачног што немамо је сулудо а због промењивих ствари је помало и глупаво…
То је као да кажете да вам је кућа безвредна зато што је неокречена…
Четке у руке даме и господо…
Важнији животни задатак до тога не постоји…
И ако се некоме дивим то су клијенти који су под старе дане престали да се било коме правдају и извињавају…
А поготово сами себи…
Већ су се поломили годину или пет да себи нешто докажу и остваре…
Па сад могу да се шепуре…
И да имају богатство веће од свих…
А то је да буду поносни на себе…
И насмешени кад год се погледају у огледало…
За њих се више уопште не секирам…
Знам да такви могу све…

др Владимир Ђурић

drvladimirdjuric.rs