Волим да спавам, да ли је то грех?

Није грех спавати . Али све треба да зна своје границе. Свети и праведни отац Јован Кронштатски је писао: „Наш живот на земљи је сан, сан и стално и постепено умирање, а не живот; желим истински, стварни, Божански живот, својствен бићу створеном по лику и подобију Божијем. Боже мој, какве снове сањамо када спавамо ноћу, ујутру или увече! То су сањарења, фантазије, и то често грешне! То је губљење времена за Бога, за живот у љубави Божијој... За оне који дуго спавају, духовни интереси постају туђи, молитва постаје тешка, спољашња и бездушна, а интереси плотски долазе у први план – храна и пиће, профит, игре, разне забаве. Прекомерни сан је штетан, слаби душу и тело . “
Свети Јован Лествичник је писао: „Када легнемо у кревет, морамо бити посебно будни и трезни; јер се тада сам наш ум, без тела, бори са демонима; и ако се деси да је сладострасан или испуњен сладострасним сновима, онда добровољно постаје издајник .“ Ако смо нешто сањали у сну, онда се по буђењу тога не сме сећати. Свети Јован је писао: „Нико не треба да замишља у свом уму током дана снове који се дешавају у сну; јер је то намера демона, да нас оскврне сновима док смо будни . “
Желим да вам дам савет: да не бисте памтили своје снове, не треба да покушавате да се сетите шта сте сањали када се пробудите. Људско памћење је тако устројено да ако не репродукујемо сан у својој свести ујутру, када се пробудимо, нећемо га се сећати.
Прекомерни сан чини човека лењим. Писмо каже: „Мало спавања, мало дремања, мало склопљених руку да легнеш: тада ће твоје сиромаштво доћи као путник, и твоја оскудица као лопов. [Али ако не будеш лењ, твоја жетва ће доћи као пролеће, али ће сиромаштво побећи од тебе.]“ ( Посл. 6 :10-11 ).
Лекари кажу да је 7-8 сати сна довољно да се особа нормално одмори.
Све остало је прекомерно и штетно и за душу и за тело.

протојереј Олег Стењајев