„А шта ако…?“, „да није можда…?“, „шта ако се деси…?

Рећи ћу ти једну „тајну“. Једно мало „правило“.

Да научиш да препознаш које мисли треба да оставиш изван свог ума. Да научиш да препознаш са којим мислима никада не треба да започињеш „разговор“, ни под којим условима…

Зато увек имај на уму следеће:

Када нека мисао почиње са „а шта ако…?“, када почиње са „да није можда…?“, и на крају, када почиње са „шта ако се деси…?“, онда та мисао, највероватније, треба да остане изван твог ума.

Треба да остане изван твог ума. Да остане ван сваке даље анализе.

Јер то је мисао која нема ништа да ти пружи…

Ништа осим бескрајних разговора са самим собом. Разговора који не воде никуда. Разговора који никада неће довести ни до каквог закључка…

Само анксиозност. Само стрес. Само туга.

То је све што ти пружају мисли које почињу са „а шта ако…?“, са „да није можда…?“ и са „шта ако се деси…?“.

Зато имај ово мало правило на уму и потруди се да такве мисли увек остављаш изван свог ума…

Нека ти недеља буде лепа и благословена.

Психолог Елефтериос Елефтеријадис