Незнање, заборавност и лењост

Многи Оци наводе незнање, заборавност и лењост као узрок наших неуроза, страсти које се иза њих крију, узрок погрешних поступака које нас удаљавају од Бога и од нас самих. Не наводе их сви истим редом и не тумаче их на исти начин али на основу њихових и наших искустава можемо да наслутимо колико је уочавање ова три велика узрока разних кварова важно за наш живот.

Деликатно је у земљи у којој је дошло до незапамћене инфлације диплома, докторских титула али и стручности у свим областима, доводити стицање било каквог знања у питање. Наравно да је боље знати него не знати.
Ипак, можда није свако знање једнаковредно. 
 Лепо је да неко зна да попуни укрштеницу или зна одговоре на необична питања у квизу на ТВ, много је боље знање од кога они који примају наше услуге или купују наше производе имају користи, али не треба заборавити можда и најважнија знања - она која се тичу смисла нашег постојања. Она нису нужно везана са степеном формалног образовања и некакве "објективне" интелигенције а најважнија су за наш живот. Стичу се на различите начине током целог живота, вером и љубављу, кроз искуство и уз помоћ предања. 
Свест о дубини нашег незнања кад су ова најважнија знања у питању и непристајање на застој у њиховом стицању могу нам помоћи да наш живот испунимо светлошћу коју неће угрозити ни тама неминовне финалне препреке - смрти.