Сви смо ми грешници који страдамо

Стари су говорили да је сваки наш ближњи врата ка Царству Божијем.
Или ће се та врата сада затворити, или ћемо кроз њих прећи у оно што је с оне стране.
С оне стране – куда? Ка следећем ближњем.
Јер сваког дана, сваког часа, ми та врата или отварамо или не.
Јер ако кажеш да волиш Бога, а мрзиш брата свог, ти си лажов. Како неко може волети Бога, а мрзети Његове иконе?
То је сасвим несхватљива и противречна ствар.
А човек је жива икона Божија. Баш као што икона може да напукне и потамни, тако и лик Божији у човеку може донекле да се помрачи – и у томе нема ничег изненађујућег.
И, пре свега, и ти си потпуно исти такав.
Стога не смемо да осуђујемо једни друге, већ треба да схватимо да је он грешник који страда, а и ти си грешник који страда. И морамо помагати једни другима.
Па ипак, само хришћанин може истински да помогне, јер кроз причешће Светим Христовим Тајнама он стиче способност да прими ту Божанску енергију љубави – љубави коју затим може да подари ближњем.
А што више љубави показујемо ближњем, то ће више те љубави пребивати у нама. На тај начин, корак по корак, достићи ћемо Царство небеско.

Протојереј Димитрије Смирнов