Критика на текст "Судбина и предодређеност не постоје" (2016)

Критика на текст "Предодређеност и судбина не постоје..."

На фацебоок страни, међу коментарима, нашао сам добру критику једног мог текста ("Предодређеност и судбина не постоје. ...." ) објављеног тамо од о. Ивана Цветковића. Критику је упутила уважена Госпођа (име није битно) која је поставила нимало наивна питања и која изискују "објашњења" или бар покушаје истих. Плавим словима је њена примедба:

Госпођа:

Аутор блога каже како је ђаво био збуњен док је кушао Христа у пустињи 40 дана,да је мислио о Христу као обичном човеку,да је у њему видео само човека,најдаље свеца Божијег,а никако Бога!?Међутим,Свето писмо сведочи да су демони излазили из многих вичући и говорећи:,,Ти си Христос-син Божији,,...Како то,они знали,а овај који га је кушао(по допуштењу Божијем)није знао?Или је био баш неки глупав демон?Мислим да мало читамо Свето писмо,Божију живу реч,па свему верујемо,а то је опасно,каже св.Јован Богослов да испитујемо духове...

Поштована Госпођо (име), случајно сам наишао на Ваш коментар; и наравно слажем се са Вама у много чему. Моја маленкост је текстописац блога на "ЖРУ" који се колико видим на фацебооку допао и приличном броју свештеника. У самом старту, ако будете видели тамо на "Поукама" и друге моје текстове, видећете да не покушавам да словим за непогрешивог или незаблудивог, таман посла.. чак сам на више места, са свешћу да су речи много озбиљна ствар, упозорио да се сви ти текстови не примају здраво за готово већ да се схвате само као чисто теоретисање на нека изазовна питања која тиште све нас; ...искључиво у оквирима "трезвеног" сагледавања неких унутрашњих слобода, колико их Бог даде, мерених речима Јеванђеља и светих отаца. Сајт "Поуке" је тематски и ту сви износимо нека размишљања управо на Духовне теме ...не ретко промашене (нема гаранције да и овај текст не спада у исте) али понекад и интересантне о чему већ треба последњу реч да дају администратори самог сајта. На њима је да процене шта од тема има смисла а шта не, те да се консеквентно, у сагласности са неким саборским мишљењем између себе, према томе и поставе са свешћу да не може све да иде у етар јер се са речима није шалити! Уосталом, ко од нас сме за себе да каже да је сасвим "под висак"; да је стопостотно духовно и душевно здрав те да безрезервно крене да лупа шта му је на уму?

На том сајту су, дакле, размишљања која Вам се не морају свидети ...или обратно.

Право да Вам кажем, нисам крив што се понека тема допада чак и свештеним лицима који ништа мање не испитују духове и од којих једино и очекујем валидан суд! Моја маленкост из неких разлога само тражи „мењаче“ које Господ спомиње у Јеванђељу у разговару са лењим слугом ...шта год то сада значило. Те "мењаче" тражим деценијама; испитујем по оцима и Писму "ко су они" ...па ето копам и овде не бих ли их нашао!? То не значи да ми до Вашег мишљења није стало, напротив, и зато се латих да Вам у пар цртица (м'см "пар цртица") образложим размишљања изнесена у споменутом блогу. Али увек и увек, па и сада, понављам да АКО је ишта добро и занимљиво у ономе што причам (не искључујем и могућност озбиљних болесних уобразиља) то је од Цркве и црквењачког искуства и разговора са многим знаменитим људима из тог периода дугог скоро две деценије. Сам по себи, без Цркве и Литургије.. човек је ништа. Најзад, жаргонски речено, да ли је ово што пишем добро и прихватљиво или лоше не могу знати суштински .. у сваком случају радо би се огребао за молитве светогорских монаха ..не могу Вам објаснити колико ми је то значајно. Ако грешим да ме њихове молитве оздраве! Ако су текстови од неке користи, .. да ме њихове молитве опет оздраве јер сам у сваком случају веома болестан човек.

Пар речи о Вашој критици:

Није спорно да су многи демони говорили „знам те ко си, ти си син Божији“ ...но кроз Стари Завет, који је и ђаво проучавао јер се на неколико места позива на библијске цитате, провејава за људе реч да су „синови Божији“ (нпр. „Видећи синови Божји кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше.“ 1. Мојс. гл. 6 ... о томе нешто каже и јеванђелиста Лука спомињући првог човека Адама: "...Сина Еносова, сина Ситова, сина Адамова, сина Божијега." (Лука 3.") Из овог Лукиног текста јасно је да је човек Адам син Божији .. наравно данас, благодарећи Цркви и Духу Светом кроз Њу јасно знамо да је то "синовство" по благодати а не Ипостаси која је једино у Христу! 

Људи и јесу деца Божија у мери раста у Христу; опет: по Благодати која је од Бога! И ђаво кроз стари завет тј. кроз период живота људи пре Христа види разлику између пророка и обичног света али за њега (или легионе) су то само знаменити и посебни људи ... у његовој перцепцији “синови Божији“ (у смислу људи) или „светац Божији“ како каже један од демона Христу у Новом Завету: „Знам те ко си. Ти си светац Божији“. Он, дакле, разумева у свом мрачном уму да је Христос необичан човек али будући да је помрачен и нимало блажен, у основи јеретик испуњен мржњом (нема благодат Духа Светог), он не може да види Бога у Христу. Он Христу каже „син Божији“ не обраћајући се „Ипостаси Божијој“ тј. самом Богу, већ „сину Божијем“ каквим Стари Завет види знамените људе или пророке. Он Христа доживљава као нарочито талентованог пророка (сина Божијег - човека) који има улогу да се зацари; али како ...то ђаволу (па ни људима оног времена) није баш најјасније. Уосталом, то је за васцелу творевину, укључујући бестелесне Силе небеске, била тајна којој су се и сами зачудили и задивили ("ангели удивишасја") Ми данас, благодарећи Цркви, знамо о чему је реч али тада је то било апсолутно несхватљиво за било кога. ОТКРОВЕЊЕ у пуноћи долази са Духом Светим на Педесетницу и Он онда Открива све онако како јесте. Не може нико од створених бића (ни Анђели ни Херувими нити било ко) познати Сина Божијег у Христу ако то Бог неће да му открије! Тако скоро дословно пише и у Јеванђељу: (1. Кор. гл. 12 - И нико не може рећи: Исус је Господ, осим Духом Светим. Сам Господ рече: "И коме ја хоћу открићу".. па наравно то није открио ни сатани када га је кушао у пустињи; пустио је да га сматра "сином Божијим" пророком, надареним човеком. Циљ је био мудро навлачење архилажова на убиство Христа без чега не би било ни Ваксрса.

Од тог силаска Духа Светог на Апостоле Ипостас Сина се може у Христу препознати само и једино Њиме, Духом Светим, и НЕ ПОСТОЈИ ДРУГИ НАЧИН да нико, па ни Ви ни ја поштована Госпођомимо Њега кажемо Христу „Господе“! Дух Свети нам то из срца на надразуман начин разјашњава и ОТКРИВА; зато је Нови Завет, понављам, ОТКРОВЕЊЕ! Тога, тог разјашњења од Духа још није било пре Васкрса и Педесетнице.

Мрачним демонима је тек немогуће да Христа зову Богом! Слепи су духом! Господ би и за нас људе, без интервенције Светог Духа, какав је иначе за атеизам, антитеизам или јереси, био само цртеж човека на зиду и ништа преко тога. Нема Бога мимо Христа препознатог Духом Светим тј. Црквом... и верујем да ћемо се ту сложити.

Но вратимо се још једном демонском слепилу које можемо просто форензички да пратимо.

Господ у блаженствима каже: „Блажени чисти срцем јер ће Бога видети“! Дакле, само чисто срце може у Христу видети Бога; слажете ли се са мном? Па то каже Господ а не ја. Како на темељу ових речи ђаво може да види Бога у Христу кад је безмерно злобан и нечист? Како Ипостас Сина може знати и познати било ко осим самог Оца који је изнад сваког сазнања или познања за створени свет!? Како можемо познати Синову Ипостас ако нам је сам Бог не открије Духом Светим? "Нико не зна Сина до Отац и нико не зна Оца до Син"!! Ипостаси Тројице су изнад сваког поимања.

Ђаво, ово је важно разумети, по својим мучењима у близини неког светитеља или пророка може само ДА СЛУТИ да је реч о неком светом човеку али (јако је важно ово нагласити) Ипостас Сина Божијег у Христу је и за њега, као и за многе људе, непознаница. У ствари прецизније би било рећи да ђаво верује у Бога али Га НЕ ПОЗНАЈЕ јер "познање" као дар долази од Бога а не од створених бића! Ми не верујемо у Бога зато што је то наша способност већ зато што тако Бог даде у наша срца по својој милости. "Без мене не можете ништа чинити" - каже Спаситељ. Без Духа Светог, није могуће ни веровати ни имати икакве представе о Христу као о Богочовеку. Уосталом у посланици Галатима кроз Апостола Господ нам открива: "А пошто сте синови, посла Бог Духа Сина својега у срца ваша, који виче: Ава, Оче!"

Нити се може веровати нити се може волети без Божије благодати коју Он дели из своје доброте и сажљења. Благодат се моли из нас, Њом волимо, Њом уздишемо ...без ње смо ништа ...само остарели мехови из којих се вино давно просуло.

Најзад, Бог нам кроз Цркву ОТКРИВА нашу природу; открива нам тајне везане за њу! И ми као и демони сваким грехом истерамо из срца Благодат Божију и онда смо рушевина кроз коју фијучу промаје, обмане, магле. Без Благодати озлобимо и постанемо слепци...баш као и ђаво. Тада, тако незаштићенима, приступају те смрдљиве духовне психопате и хране се остацима љубави коју смо грехом у себи разорили. Хране се у ствари нашом личношћу јер смо по слици Личности Христове створени ...и што нас више прождиру све смо мање препознатљиви ближњима. Многи несрећни људи, удаљени од Цркве, те духовне протуве доживљавају као природна стања сопствене свести и вољно им служе а да ни једног тренутка нису свесни шта раде. То наравно није без последица; огромна рана у срцу зјапи празна и утеху налази управо у ономе од чега је створена - у греху; у страстима! Тада човек, не разликујући добро и зло јер нема чиме да мери те појмове, упада у врзино коло робовања греху, сталног враћања на исти...био он телесни или душевни: пијанство, опијати, зависност од гордости, охолости, сујете, оговарања ..а у тежим случајевима опијеност бруталношћу, силеџијством, терором над слабијим и незаштићеним! Споља гледано и преведено на обичан свакодневни језик то су разне психозе, шизофреније, афективна гневљива стања, наслада злочином (серијске убице и терористи)... и слично.

Без Христа и Цркве, Без Ипостаси Сина у Христу; без светих тајни поклоњених од Оца И Духа - исповест, причест.. јединих сила јачих и од ђавола и од греха, човек је у апсолутном безизлазу некад бржег некад споријег умирања ...на парчиће без могућности да се то икада оконча! Без светих тајни смо апсолутно неспособни за борбу против ових и душевних и телесних страсти.  Психотична стања се онда играју са нама једући нам и биолошки организам са којим смо "једно" док нас коначно не прождеру. Крштена душа је ту заштићенија па болести имају много посла да је разоре ...али се са њима не треба играти нити их олако схватати јер крштен човек је и одговорнији - више му је дато више се и тражи. Више му је дато и биће више бијен. Најзад, ако се баш преигра може да сконча исто тако са озбиљним душевним поремећајима.

Мала дигресија на темељу светоотачког учења - и наше Спасавање неће бити плод наших неких "заслуга" које смо ионако дужни чинити, како сам Господ рече (парафразирано): "А кад све посвршаваш, запрегни се па ми послужи; ... кажи себи ја сам залудни слуга". Да, ми смо дужни чинити добродетељ и не марити за то као за нешто велико јер од ужаса смрти спасава и данас, а и у Дан Онај који долази, само Отац, Његов Син и Дух Свети ...неће то бити ни микрон наших заслуга. Тражиће у нама само намеру да се уз Њега буде и остане и образ Божији очуван колико толико; а то подразумева све оне Божанске особине које сам Спаситељ има: љубазност, доброта, сажаљивост, емпатија, скромност, понизност, послушност ... и неосуђивање као најважнију од свих; јер Бог није страшни судија за прекршаје већ Љубав како сведочи његов ученик "Бог је Љубав и Љубав је Бог". Страшни суд ...тј. страхота суда биће субјективни бол у сусрету са ониме што смо од себе направили у светлу Љубави.Љубав никада не кажњава; мржња у нашим срцима биће (и већ сада јесте) наш пакао и наша казна. Само Божија милост и сажаљење ће од губавог и прљавог отклонити болести и увести у своје царство, а сами да уђемо мимо Њега то не спада ни у домен маштарија. Када би Господ данас уклонио ту доброту којом одржава свет ...сви би већ у огледалима видели какве наказе ходају земљом али нас Његова доброта штеди од тог ужаса: Она се кроз Цркву и из Цркве, као она јелкица у колима што шири мирис, шири по овом нашем свету и штити нас од смрада распада ...не дозвољава да га осетимо! По тој доброти (која је сишла до дна ада) и атеисти и многи други поштеђени су од ужаса сопствене ругобе ..чак и кад само погледају на торањ какве Цркве.

И ђаво може једино да верује (и да дрхти) јер је вера рецидив и сећање на онај лик који је некада био (анђео ...а и Анђели су створени кроз Христа "кроз кога све постаде што је постало") ...али познање Христа ђаво не може да има јер је познање дар Духа Божијега! Ђаво је изопачени јеретик или потпуни антитеиста (богоборац)..ништа друго. И он је као и човек створено духовно биће (био Херувим) само што нема физичко тело, и исто је тако као и човек отпао од Бога. Исти нас је Бог створио у различитим формама и обличјима (чак Писмо каже за човека да је „створен мало мањим од анђела“) и на жалост од истог Бога смо и једни и други отпали ...ђаво сасвим и целим бићем али људи ипак не свим срцем! Бог се на људе сажалио и пружио руку.

Уосталом, имате данас потпуно ослепеле двоножце, масовне убице који толико озлобише кољући људе тамо по источним земљама да је то потпуно пресликана реалност мрачног духовног света са демонима као вођама сваког зла. Покушајте тим људима да кажете „Христос је Бог“! Удариће им пена на уста, урлаће као звери и раздираће одећу од беса; убиће Вас на месту на најсвирепији начин. Па кад они не виде Бога у Христу, иако као људи имају неке шансе док су живи (имају торњеве Цркава као последњи позив за покајање и преумљење)...како да Га види онај који је од њих језивије диваљ и помраченији много пута у самој сржи бића?!

Најзад, у кушању у пустињи ђаво каже Христу (парафразирано): „Даћу ти сва блага овог света КОЈА СУ МЕНИ ПРЕДАНА (ђаво има власт на земљи по речима самог Христа) ако ми се поклониш“ ... Вековима уназад на ову фору је обмануо многе људе (и дан данас људи падају на овом искушењу) али Човек Христос не наседа на провокацију! Шта мислите, будући да ђаво бежи сумануто од светаца Божијих из којих излази сила Божија коју овај урлајући не може да поднесе, да ли би уопште смео да приђе Христу да је знао ко је тачно пред њим? Па он није достојан да му Христос каже ко је у суштини у једној од својих природа! Господ је своју славу показао на Преображење само пред неколико ученика и тада су они схватили ко је Он у ствари ...али ђаво није достојан тога! Христос ју је притајио у том најважнијем тренутку у ком се ломила историја људског рода. Лукави није смео да разуме ко је пред њим јер су управо он и смрт главне мете Христове (светотројичне) стратегије Спасавања људи. (И кад је већ достојност у питању не смемо смести са ума да ће у Царство Христово тј. на Синову свадбу ући само онај који буде пристојно обучен!)

Уобичајено је, дакле, да код самог спомена Христовог имена ђаволи вриштећи беже, (када се кроз молитву Цркве и Светитеља пројави благодат демони урлају и нестају незнано куда) али у оној ситуацији у пустињи Христос се не преображава; не даје назнаке ко је у суштини; не изгони никога, не тера од себе главног кнеза таме! Одговора на питања и провокације као обичан човек тј. највише пророк. Оваплоћење Бога у људску природу и за саме Анђеле је велика и дивна тајна о чему говори чак и Црквена богослужбена литература. Та реч "тајна" се провлачи кроз историју у многим сегментима Црквеног бића где је и оваплоћење надразумна тајна коју тек са Духом Светим литургијски разумевамо - никако мимо тога. Сам Господ управо кроз следећу речаницу даје разјашњење ових наших дилема: "А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене." (Јован 15) Другим речима: "Он ће вам све разјаснити".

Дакле, још једном: будући да од малих светитеља, данас кад је настало доба Цркве и Васкрсења Господа, ђаволи беже од самог Христовог имена .. зашто не бежи главни лудак од самог Христа ономад у пустињи?! Зар не би требало као хијена подвијеног репа да збрише колико га ноге носе?! Па зато што је Господ прикрио своју Ипостас у Богочовеку ..понаша се и говори само као човек. Он (Господ) мора да као човек дође до оног "уговора" тј. "рукописанија" који је Адам склопио са ђаволом а који овај држи у дубинама ада. Господ мора као човек да умре да би као Бог тај уговор поништио... а да при том не наруши ничију слободу ..ни људску ни демонску! 

Уосталом, ево извадио сам са овог сајта неколико новозаветних места (а кључна реч за претрагу ми је била "чуђаху се") где се јасно види да чак ни Његови родитељи, као ни ученици или присутан народ, (о мрачним духовима да не говорим) нису знали да је Он Ипостас Бога а не само пророк како су иначе сматрали:

Лука, глава 2

А Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше о њему.

Лука, глава 4

И чуђаху се науци његовој врло; јер ријеч његова бјеше силна.

Лука, глава 8

А њима рече: Гдје је вјера ваша? А они се уплашише, и чуђаху се говорећи један другоме: Ко је овај да и вјетровима и води заповиједа, и слушају га?

Јован, глава 7

И чуђаху се Јудејци говорећи: Како овај зна књиге а није се учио?

Још један детаљ интересантно кореспондира са овом причом. Наиме, када је Јосиф због трудноће посумњао у част Богородице али, будући праведник нежног срца, не хтеде је јавно понижавати већ да је отпусти од себе без формалне законске помпе, јави му се у сну Анђео Божији (ту је Бог у сажаљењу према нама ипак направио изузетак и интервенисао) и рече дословно. " ..  Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа је Светога." (Мат. гл.1) Јосиф, наравно, из свих горе наведених претпоставки, није могао да зна шта се стварно дешава ..јер је то страшна Тајна! Није му било ни у најсмелијим сновима да Творац постаје човек! Стога, због потребе тајности, ни Архангел Гаврило не формулише реченицу: "То Бог узима вашу природу" .. или "Рађа вам се лично Божији Син"!? Не иде он у објашњења догађаја већ оно што каже, по упутствима Одозго, прилично је неодређено; не указује ништа посебно осим да ће новорођенче бити посебан Божији угодник! И ђаво и људи оног времена знају да је Богородица законито удата .. али само Црква зна на који је начин затруднела! Задржава Господ, као тајну, праву природу Онога који ће се родити! Управо зато се и поред свега Његови родитељи "..чуђаху о ономе што се говорило о Христу" како наводи Лука у 2. глави! Цела ова тајна тек након Васкрсења кроз Цркву и Духом Светим кроз Оце постаје објашњена...када је Бог већ поразио ђавола и ад.

Тек је, дакле,  по Васкрсењу почело да се раздањује ученицима и верујућима ко је Христос у ствари а месец ипо дана касније Дух Свети својим силаском им то, по горе споменутом цитату, разјашњава у потпуности ...као и свима који у то кроз Цркву верују. Пре тога нико није могао да зна ко је Господ Христос у суштини! Мајка Христова је са пар Његових пријатеља стајала испод Крста на Голготи; касније држала његово тело у наручју и плакала милујући му косу и лице. Као и свака мајка - убили су јој дете. Но да је знала да држи само људску димензију бесмртног Живота не би плакала; радовала би се! Али живот је морао да тече спонтано .. ненарушен никаквим ванредним догађајима...до Васкрса! Тек тада се преломила и потресла историја! Мироносице су трећег дана ишле на Његов гроб, не да славе Васкрс за који нису ни знале шта је то, већ да му помажу тело уљима и препусте га по нашим људским мерилима природном распадању. Какав радосни шок код ученика који трче ка гробу да се увере у ту чудну и у слутњама сверадосну реалност да је Господ устао! Схватите, тек силаском Светог Духа на Апостоле њима, а преко њих и целој Цркви .. тј. нама, разјашњено је од Духа Божијега ко је Христос у ствари! До те интервенције Његова личност је била велика непознаница и тајна! Поновићу се овде, то је било строго скривено (зато се и зове ТАЈНА) и од људи и од мрачних духова поднебесја па чак и од Анђела ...јер Црквена песма каже "Анђели удивишасја" тако страшној тајни! 

Господ је морао да сруши демонску власт над људима, демонско царство, само и једино као Човек, као првосвештеник, а не насиљем или неким ванредним мерама Божанства над законима и слободном вољом! Могао је Господ тада да позове легионе Анђела (уосталом зар Творцу треба било чија помоћ?), да махнитог убицу и звер згњечи као бубу али морао је спонтано да као човек промени закон смрти јер је кроз Адамов спонтани грех смрт ушла у нашу природу! Није нам је нико наметнуо; сами смо је изабрали! (Увек је сами изаберемо сваким свесним грехом) Човек је погрешио, човек је морао и да исправи! Не Анђео, не Херувим или Серафим него ЧОВЕК! Такав је закон нашег духовно - физичког света! Али људи су слаби, озлобљени, смртни, јадни и бедни! Ко може од нас да страда за све људе; да носи грехе свих људи? Ви или ја уважена Госпођо једва да би примили смрт и страдање за своје најближе у фамилији а камо ли за неког тамо комшију из друге улице којег и не познајемо! Ми смо (ја сам добар пример) трагично празни у љубави према било коме; једва према пар особа! Зато је ЛЈУБАВ БОЖИЈА морала да дође међу нас КАО ЧОВЕК ...да Она као људско биће прими на себе смрт и да исправи Васкрсењем људску смртност. Господ, поновићу то још једном, каже пред само страдање (парафразирано): „Зар мислите да не могу позвати дванаест легиона Анђела да ме избаве али ЈА САМ И ДОШАО ЗА ОВАЈ ЧАС!“ Он је и дошао умре!! То је чаша коју је морао да испије! То је основа уговора ("рукописанија" ситним словима) који је први Адам потисао са ђаволом а који после није могао да спроведе! Да Господ није убијен у људском телу не би било Васкрса и не би нико од људи поцепао тај уговор .. тј. "подерао то рукописаније"! 

Али застанимо овде за тренутак!? Да је ђаво знао да је Бог испред њега а не сиромашни дрводеља и књигама оглашавани пророк – да ли би убијао Христа? Страшно и преслободно питање али није нереално у овом СПОНТАНОМ свету у ком нема предудешених и судбинских сценографија!? Ко је луд да сам себи сруши царство!? Чак и Спаситељ каже на једном месту, када га оптуживаху да кнезом демонским лечи људе: "Ако се царство раздели само у себи не може опстати оно царство"... и тиме посредно и по дубини указује да је ђаволу ипак стало до тог царства какво год да је оно. Из те реченице следи да не би тај изопачени дух самом себи разарао владавину! С тога је било нужно да ђаво до краја буде у уверењу да је пред њим само знаменити пророк ...ништа преко тога. Узмимо себи овде опет слободу да замишљамо алтернативна решења овог историјског дешавања?! Не заборавимо још једном да је реч о спонтаним догађајима а не о судбинским или предудешеним решењима. Могао је сатана да наслути ко је пред њим и да својим хордама каже: "Не дирајте овог"!? Шта би тада било? Христос не би био убијен на Крсту! А ако не би био убијен како би Васкрсао? Будући да је Бог да ли би умро од старости и природном смрћу? Како да умре кад је безгрешан и бесмртан; кад је нови Адам?! Како би онда Васкрсао и како би смо ми онда васкрсли кад Он поново дође? Како би наша смртност била побеђена ...и читав још спектар сличних недоумица!? Погледајте само ову реченицу из Јеванђеља која као да нам овде даје неки одговор на ову радозналост: "Но ја вам истину говорим: боље је за вас да ја одем, јер ако ја не одем, Утјешитељ неће доћи к вама; ако ли одем, послаћу га к вама." (Јован гл. 16)  Другим речима, да није умро не би било ни Цркве ни утехе ни Васкрсења! Управо то значи део реченице: "...јер ако ја не одем Утјешитељ неће доћи к вама.."

Ово су смела размишљања, људски радознала, али су и реална с обзиром да не постоји предестинација у Православљу - човек тада не би био слободан, не би онда био крив ни за шта?! Судбина или предестинација нису Православна теологија. Неке источњачке мозгарије се баве тиме али Православље је слобода у Христу. Ми смо слободни да радимо како мислимо и шта год нам падне на памет, и нема са тиме нико "одозго" никакве везе! Зато смо за грехе криви јер Слобода је и одговорност... и на супрот томе, слободно се опредељујући за Христа, управо Он, Спаситељ коме је Отац предао сав Суд, нас оправдава кроз веру, дела и Цркву ..као да имамо неке заслуге! Наравно, немамо их или су на неком атомском нивоу али по својој доброти Господ нам то урачуна у нешто "наше" ...премда је Његово! С овим у вези од космичке важности је људска намера ка добродетељи у вери кроз Христа која је једина мерна вредност пред Господом ...наша снага је смешна!

Да се вратим оним догађајима из пустиње. Ни код једног од старозаветних пророка се не говори ко ће у суштини бити Христос осим „пастир Израиљу“; затим да ће бити „рођен од девојке“ (дакле само човек) ... па онда магловита реченица да Му је „порекло неисказано“. Ни кроз једног пророка Господ не открива све о себи ...јер су Му по божанској ратној стратегији ђаво и смрт главне мете! Зато ни Јевреји, премда добро познају књиге и Писма, не схватају ко је пред њима! Господ додуше чини чуда али и Мојсије је чинио обиље чуда; и Илија их је чинио и многи још пророци ...и тиме Спаситељ показује да није обична особа, обичан човек, али кључно је да и ђаво мисли да је Христос само пророк! Загризао је мамац! Да је отац лажи знао ко је пред њим и да ће му овај Васкрсењем срушити царство шта мислите, како већ горе развих теорију, да ли би, најпре, смео да приђе Христу а најпосле да ли би Га уопште распео на Крсту!? Управо то што је премудро „натерао“ сатану да га убије је победа Господа кроз Васкрс?!Он је само сву вражију злобу преусмерио на себе; заштитио нас телом, примио страшне ударце уместо људи из свих епоха ..и ту измичу речи!

Нисам поштована Госпођо задирао у срж учења отаца о Светој Тројици, о Христовим природама ....тада би сте с правом могли рећи да сам суманут и јеретик или не знам шта. Ничиме нисам повредио ништа од суштине Црквеног учења о томе да је Христос Богочовек, да се родио безгрешно, да је Основао Цркву ...наопако да сам брљавио по учењу о Светој Тројици. Ово је само један угао, једна теорија, на већ завршену историју Спасења коју сви знамо: Господ је умро на Крсту и Васкрсао! Сазидао је Цркву своју, исповест, крштење, причест, брак, свештенство... Нисам скрнавио ни важност управо Његових речи у „Оче наш...“ да је ђаво лукав; од човека несагледиво снажнији и да је само Господ (Црква) од њега јачи. Ђаво је бедни и лукави слепац препун мржње ..далеко му лепа кућа. Мене је само дуго времена интересовало, да се тако изразим „форензички“, како је текла та Света историја по оним блискоисточним камењарима и песку у условима спонтаног живота ...живота који није предодређен ..који није изрежиран!? Како је онај слепац и монструм надмудрен да сам себи сруши царство!? Људи смо, имамо и мало слободе да о шточему молитвено промишљамо али да непрестано страшном пажњом вагамо колико су нам мисли у винклу са "Символом вере", оцима и Апостолима. Ово је, као што рекох, само теорија историјских спонтаности која не задире у преозбиљне поставке символа вере и апостолска учења о Господу. Усуђујем се рећи да, макар и муцава, даје неку интересантну димензију самом реалном животу оног доба јер не смемо смести са ума да је то било конкретно време са конкретним људима и јасним проблемима у која је дошао Господ ...ничиме видљив као Бог за широке народне масе! Тек по неко је наслутио да је Он необична појава али осим Апостола на Преображење нико није могао ни да сања ко је пред њима. Уосталом, знате ли да су га напустили многи од оног другог круга мањих апостола и ученика, од оних седамдесет који су Га исто тако пратили!? Чак је и своје главне ученике питао једном: "Да нећете и ви да ме напустите?" Много тога се може закључити из Његовог једног другог питања упућеног Дванаесторици (парафразирано): "Шта кажу људи ко сам ја? ...А ви? Шта мислите ко сам ја?" Јасно је из овога да ученици виде сјајног човека али мало ко тада да је уопште разумевао да причају са Божијом Ипостаси. У ствари нико то није разумевао! Наука о Светој Тројици у својој пуноћи се развија тек рођењем Цркве на Педесетницу а Господ се ономад креће међу људима старозаветне свести. Ми данас, са временске дистанце просвећени Црквом и Духом Светим, знамо за та дешавања и сагледавамо их у целини; али оним људима то је било само фрагментарно.

Просто, да се вратим теми, Бог се родио као човек! Анђели „удивишасја..“ Анђели се задивили толикој тајни али наравно нису је открили оном лудаку; ћутали су до Васкрсења. Космичких размера је био тај догађај! Много битна ратна стратегија која се одвијала ту међу нама; која се кроз тајну Цркве и дан данашњи одвија ту пред нашим очима. (Господ је Војвода страшног рата! Има то у многим Црквеним штивима.)

Ко би рекао... толика сила у једном Јагњету! У прелепој особи љубазног осмеха који брижно исцељује ухо свом непријатељу. У мирним очима које су сваког од нас погледале када смо зачињани у утробама мајки јер „кроз Њега постаде све што је постало“

Не замерите поштована Госпођо на оволикој поруци; некако морао сам да још једном покушам приближити своја нека размишљања али не морате се плашити; ни по коју цену не нарушавам (бар ми се чини) оно о чему су учили оци Цркве и о чему и сами доста знате. Ово су само личне опсервације, можда чак и занимљиве, које не нарушавају ништа из Православне основе и апостолских установа. Лични угао посматрања занимљивог контекста светих догађаја који су целом свету променили живот ..а да сами ти догађаји у могим детаљима отварају обиље питања од којих сам неке овде покушао да споменем ...колико Бог даде, као што већ рекох, да се о томе помало промишља. 

Чак да екстремно грешим; тј. да је ђаво одлично знао да је Христос Бог ...то не утиче ни најмање на суштину да је Бог дошао, пострадао и Васкрсао и нама живот даровао. Слепци смо сви ми моја госпођо; у мањој или већој мери често на икони или фрески не видимо Бога у Христу. Одатле сам и почео да размишљам о горњој теми: "Кад ми људи, којима је Бог отворио Царство вером, крштењем и осталим тајнама често паднемо у маловерје па и у озбиљне поремећаје какви су силна убиства и злочини, гнев и мржња...куд је ђаво мање способан да се понаша нормално и "побожно". Ако ми, будући помиловани, ослепимо за Бога Христа ..колики је тек вражији духовни и душевни мрак!?

Знате ли у чему сви можемо да се уверимо опитно и сад овог тренутка да смо и ми из људског рода слепи за Богочовека (као ђаво ономад) ...тј да видимо само човека скоро у свим случајевима!? Ево вам први комшија; одмах врата до вас!? Видите ли Бога у њему (како рече св. Антоније)? Не видите?! Како то кад сам Господ каже "ко учини једном од ових најмањих мени је учинио"!? Ми не разумемо да је то жива истина; некако смо за њу слепи ... "како то па овај Аца са спрата па да је и Бог (по благодати)"? Некако ми је "без везе" да му се наклоним као пред целивајућом иконом ...али госпођо - нема разлике!? У њему је, још једном, по Благодати божански образ. Не кажем то ја ..то каже Господ! На истом нивоу, на сличан начин, као што и ми не видимо Христа у људима и сатана није препознао Бога већ је видео само човека. Надимао се мислећи да је паметан  .. али га је Господ надмудрио и понизио, испред носа му је узео Адамов уговор тј. "рукописаније", да се овај пуши од беса и пушиће се кроз сву вечност.

Господ тај уговор није украо или отео већ га је пуноправно поништио ... а тек шта је ту непознаница само Бог зна. Испред свега, ми људи не можемо знати шта се то дешавало тамо на Небу пре луциферовог пада нити какве су се ту ПРАВНЕ ЗАЧКОЛЈИЦЕ дешавале; знамо само кроз Цркву и свете оце да је Архангел Михаило (као Цар Константин или Цар Лазар у нашој равни) подигао војску Анђела и збацио са Неба сатану. Овај је пао негде, ко ће га знати где - али је успео да опрелести Адама, да га прикључи у ред смртних и озлобљених! Дакле још једном, ми не можемо знати шта се то дешавало на Небу ни какве су накнадне релације биле између Бога и сатане ..али је јеванђелска чињеница да је сатана имао власт на земљи! На два (а можда и на више) места у Јеванђљу се то спомиње. Најпре сам Господ када каже: "Бојте се оног који има власт да пошто убије баци у пакао". А затим и сам ђаво када у пустињи каже Христу: "Даћу ти све што видиш и сва блага која су мени предана.."! (Да је знао да је Христос Ипостас Сина рекао би "која си ми ти предао") Успео је Адама да превари; наши несрећни прародитељи потписаше уговор (понаваљам Црква га спомиње као Адамово рукописаније са ђаволом - неки "правни папир" између слободне воље обе стране) постали су смртни и то је постало ново реално стање све видљиве твари. Морао је неко од људи да врати бесмртност и живот у природу и Космос ..али ко од смртних може да да бесмртност?! Ђаво је ликовао јер је владао над људима; а онда се појавио један обичан дрводеља, ни по чему различит од света који је већ ходио земљом. Чак није био ни леп на око јер у старом завету један од пророка и каже нешто као "не беше лепоте на њему". У свему обичан човек који је чинио дела као и пророци пре њега .. али ни Анђели ни људи а поготово не ђаво нису могли ни да сањају да је Ипостас Свете Тројице ушла у тело! Јосиф, отац Његов, већ рекох горе, био у чуду "како то Марија трудна без мушкарца"? Али Дух Свети је интервенисао и утешио га. Морао је неко од људи да умре да би по том уговору људи свих епоха били ослобођени од смрти ...али како ако смо сви смртни?! Чиме да вратимо живот у све људе ако немамо живот у себи?! И долази Он, сам Живот .. узима људску природу на запрепашћење Анђела и иде добровољно у смрт - да би Васкрсом валидно поцепао тај проклети папир. Многи од ученика су га одговарали од страдања, Петар најдиректније, али Господ рече нешто што потврђује ову теорију: "Ја сам и дошао за час овај.." Каква је то само част за људе, за земљу и сву твар ..да Ипостас Бога за сва времена постаје човек и васцелу твар уздиже на Небо. Тек на Духове, на свету педесетницу Господ Дух Свети разјашњава целој Цркви шта се то у ствари десило! Да је то био рат великог Војводе над војскама који је у свету у ком Бог поштује слободу и људи и ђавола и не врши насиље над њом, премудро изнудио од човекоубице оно што онај најбоље зна - да убије! Али овај пут је насео; убио је Живот ..а Живот (Христа), Духа Светог и Оца не можеш да убијеш! Живот је изнад постојања; Он Васкрсава! Стао је Господ тако у нашу заштиту као што родитељ телом штити своје дете .. и ту измичу речи.

Вама поздрав и здравље од Господа; а сетите се и мене у молитвама својим