Свету је потребно више загрљаја

Свету није потребно више оних који осуђују.
Потребно му је више загрљаја!

Потребни су му људи који неће пребројавати туђе слабости, одмеравати грешке и изрицати осуде, већ ће имати довољно осећајности да препознају како се иза сваког лица крије прича коју не познају, борба којој нису присуствовали и душа којој је можда потребно само мало нежности.

Мање уперених прстију, а више испружених руку.

Мање строгости, а више разумевања.

Духовност се не доказује проповедима, већ начином на који дотичеш људске душе, добротом коју пружаш не очекујући ништа заузврат, разумевањем и поштовањем слободе и достојанства сваког човека.

Она се не налази у ономе што јавно заступаш, већ у ономе што зрачиш према другима.

Не доказује се спољашњим изгледом, већ твојим мислима и срцем.

Оним што носиш дубоко у себи, а не спољашњим исповедањем вере, које се понекад своди на речи испуњене гордошћу и охолошћу.

Јеси ли духован човек?

Покажи ми колико си волео, колико си добра учинио.

Покажи ми шта си урадио када ти је учињена неправда, када су те вређали, када су те понижавали.

Покажи ми своје срце, а не своје постове.

Покажи ми своје загрљаје, а не своје молитве.

Покажи ми своје покајање, а не своје „врлине“.

Покажи ми небо, а не своје право.

Покажи ми свој осмех, а не своју спољашњу пристојност.

Покажи ми своју човечност, а не своју суровост.

Покажи ми свој мир, а не своје инсистирање на дословном поштовању црквених канона и правила.

архимандрит Павлос Пападопулос