Шта значи вршити Божију вољу?

Да ли желиш Божију вољу? Схватање да је Бог свемогући, а ми немоћни, да Он чини шта хоће и када хоће и да ми зависимо од њега, ствара осећај ропске покорности. Уосталом, зар свештеник у тајнама (светињама) пре имена не изговара: „Слуга Божији…”?
Ипак, како то Христос говори својим ученицима и, посредно, свима који Га прате: „Не називам вас више слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него вас назвах пријатељима, јер вам објавих све што чух од Оца свога” (Јов. 15,15).Ч
Када „Господ” своје „слуге” назива пријатељима, одредба „Господ – слуга” престаје да има значење дистанце и раздвојености. И још, када „Господ” приноси себе на жртву и умире ради својих слугу, њихово ропство постаје благослов, радост и слобода. Свако жели да се назива „слугом” таквог „Господа”.
Тада се Његова воља крије у твојој сопственој, то јест у ономе што постоји у дубини твог срца, чак и ако разум има другачије мишљење. Наш Бог, као Бог срца, обраћа се управо њему и са њим општи.
У тужним тренуцима живота често чујемо: „Па, шта да се ради? Тако је Бог хтео! Хајде да то прихватимо и да се покоримо Његовој вољи.” Наравно, Бог као љубав сагледава наш истински интерес, који ми сами занемарујемо. Управо ту је потребно да стекнемо веру — поверење у Онога који нас воли страсно, непрекидно и савршено. И још, да код Бога не важи принцип „одлучујемо и наређујемо”, већ принцип „сапутништва и саходђења”.
У свету сваковрсног смрти, бола и неправде, Бог нема места, Он није њихов узорци-кривац! Он, додуше, познаје такав свет, јер је у њега ушао својим оваплоћењем и стога зна шта за нас значе туга, неуспех и немогућност да учинимо све што пожелимо. Као пријатељ, Он са нама пати, а као Бог, са нама ходи.
Потребно је стрпљење да бисмо видели Његово присуство, које се скрива и не намеће се.
Потребно је смирење да бисмо препознали Његов план за нас.
Потребна је срдачна и суштинска веза са Њим да бисмо разумели Његову мудрост која бол претвара у радост, тешкоћу у благослов, а неуспех у успех.
Ако поседујеш горе наведено, препушташ се Његовој лепој и светој вољи и прихваташ све што Он допусти, јер искуствено знаш да последњу реч нема ђаво са силом смрти, већ Христос који ју је победио и даровао нам живот и „обиље живота”.

kompasinfo.rs