Свештеник Стеван Јовановић: Теологија - њет

Покушај United media групе да оправдано незадовољство значајног дела српског друштва политичком и друштвеном ситуацијом у земљи окренe против Српске Православне Цркве – не изненађује. Тужно је, међутим, што су се њиховом подухвату придружили један свештеник и један теолог – г-дин Благоје Пантелић. Потоњи је уједно и уредник је и сајта Теологија.нет.
Наступима на телевизији N1 и Nova S, али и на другим медијима, господин Пантелић упорно покушава да политичку борбу значајног дела српског друштва сакрализује, а затим да незадовољство друштвеним приликама у земљи преусмери на Цркву, свештенство и народ, који не деле ентузијазам г-дина Пантелића и његових истомишљеника, већ у односу на студентске протесте држе одмеренији и одговорнији став.
Наступи г-дина Пантелића на друштвеним мрежама, међутим, немају ни трунку пристојности, толеранције и демократичности за које се декларативно залаже. Напротив, он отворено прети списковима, епископе и свештенике назива: шизоидним поповима, пекинезерима са вишком женских хормона, олошем, лешинама извученим из септичке јаме, хуманоидним сплачинама, непотребним појавама, психотичним сплачинама од људи, малоумницима, моронима, бескичмењацима, наказама, псима, јавно претећи својим неистомишљеницима да ће их јахати!
Стварни утицај г-дина Пантелића на студентске и грађанске протесте је безначајан. Студенти су посведочили резистентност на много перфидније покушаје злоупотребе њихових напора, покушаје који су долазили од много значајнијих манипулатора, правих политичара. Стога ова квази-политичка и квази-религијска подвала, а заправо трагикомичан покушај да преузме студентске протесте и преусмери их против Цркве нема шансе за успех.
Ипак би, малициозно деловање г-дина Пантелића, требало да забрине све којима је стало до Цркве, будући да он, поред тога што беспризорно вређа и прети својим неистомишљеницима у Цркви, на друштвеним медијима окупља, негује и подржава оне људе који на помен Високопреосвећеног Митрополита диселдорфског и немачког Господина Григорија, у глас вичу: „Наш Патријарх!“, „Достојан!“ и друге сличне пароле које су несумњиво на трагу раскола.
Група људи коју окупља изгледа није само добро организована, већ је, судећи по његовим речима, и добро плаћена. Наиме, ових дана он позива вероучитеље – у Србији је 1.757 православних, али се позив изгледа односи на све вероучитеље – да се њему и његовој „групи теолога“ обрате за надокнаду зарада за месец фебруар и за све наредне месеце док буде трајала блокада школа. Сав овај новац ће стићи из дијаспоре (не каже тачно из које епархије), јер је његова „група теолога“ тако у могућности.
Уверени смо да малициозно и расколничко деловање г-дина Пантелића није било познато организаторима његовог предавања, које је недавно требало да одржи управо у Епархији диселдорфској и немачкој, у цркви у Минхену. Хвала Богу, до поменутог предавања, које би нанело штету угледу Високопреосвећеног Митрополита Григорија и дало повода непријатељима Цркве да га доводе у везу наводним поделама у њој, није дошло. Надамо се да ће се од малициозног деловања господина Пантелића оградити и сви други које он – како тврди – заступа; макар неким саопштењем за јавност, чији би наслов могао бити „Не у наше име (1.2)!“.
У супротном, остаје нам да се надамо и да верујемо да је то што су: позив г-дину Пантелићу да у Минхену одржи предавање о протестима у Србији; фонд који ће он заједно са „групом теолога“ сакупити и ставити на располагање вероучитељима; то што је група људи коју – како сам каже – заступа, своје „уточиште“ нашла под посредним и непосредним окриљем Епархије диселдорфске и немачке; и чињеница да су иницијатива за писмо шесторице епископа Његовој Светости Патријарху Порфирију, као и само писмо, дошли управо са адресе Митрополита Григорија, само ствари пуке коинциденције.
У сваком случају, знамо да је Црква Христова победила и неупоредиво већа искушења, знамо да без њих неће бити ни у једном тренутку у историји, али и да ће остати и опстати до Његовог славног и другог доласка, и то – како нас Реч Божија учи – не због наше крепости, него због Божије силе која се у слабости јавља савршена. Нека се разбију све замке вражије, а Богу нашем нека је слава и хвала, сад и увек, у векове векова!