Шта је права молитва?

Када човек стекне чисту молитву, када се, да се изразим нашим земаљским појмовима, нађе с Богом лицем у лице – он тада врло јасно осећа да се налази пред самим Богом и да разговара с Богом, с Оним Ко је свуда присутан, Ко је срцезналац. И он разуме да Богу сада није потребно, да је просто глупо било шта објашњавати – 
Бог све зна и човек може само да изговара: „Господе, Господе... 
Исусе, Исусе...“ 
Основно начело молитве није о чему, већ са ким ћемо говорити. Јер, и у обичним овоземаљским питањима је тако – ако ниси изградио односе с оним с ким разговараш, губи смисао и оно о чему ћеш говорити. 
Када је човек превише прикован за форму молитве, онда губи њену суштину. 
Људи се погрешно, претерано везују за молитвенике и за неке наменске молитве: „А како да се обратим Богу да ми помогне у овоме?“ 
Па, као што је речено у Писму: 
„Зар Онај Ко је створио ухо неће чути? И зар Онај Ко је створио око, не види?“ (Пс. 93, 9). 
Зар мислите да нас Бог не разуме добро? 
Сећате се како је Господ стајао пред Пилатом и како је Пилат питао: 
„Шта је истина“ 
А Христос је говорио: 
„Ја сам истина.“ 
Не „шта“, већ „Ко“. 
Исто је и са молитвом – то није нешто, то је Неко. 
Христос је наша молитва, 
када смо сједињени с Њим. 
Он је наш ум, Он је наше срце, 
Он је наш осећај! 
Ми се Христом молимо Христу. Христос је освојио наш ум. 
Ето, то је истинска молитва.

Протојереј Сергеј Баранов