Време и вечност

Да би имало значење, свако ново време које дође у наше животе мора бити повезано са вечношћу.

Свет који губи веру и наду у вечност јесте свет суштински осуђен да хода по ивици провалије, да пати од одсуства Бога, вртоглавице неверја, да буде  суштински безнадежан, пошто је помирен са узалудношћу овог материјалистичког живота. Он се у суштини помирио са смрћу. Да бисмо поново открили прави смисао живота, морамо радикално ревидирати своје животе и живети сврсисходно у другом, вечном животу.

Не смемо се упуштати у борбу за стицање земаљских и само материјалних добара, које уствари смрт уништава. Морамо поново наћи наду, чији је садржај вера и заиста, не лења вера, већ жива и небеска вера која просветљује ум и омогућава човеку да види небеске божанске истине.

То је оно што нам каже апостол Павле: „Вера је чврсто поуздање да ће се догодити оно чему се надамо, доказ онога што је стварно, премда се не види“ (Јевр. 11:1) односно наша апсолутна нада и сигурност да ћемо наследити и уживати у добрима небеског и вечног живота. Довољно је само борити се у овом животу, да се ослободимо тираније греха. Садржај наде на крају је сам Бог и добра која Он даје! Он је једина нада, која храни и оживљава наша срца истином, покорава људске демоне који често долазе да нас повреде.

На крају, ова нада је стално порицање смрти, жудња да тежимо нашем испуњењу као људским бићима, кроз авантуре и болна животна искушења!

Дакле, браћо моја, позвани смо да поново уперимо очи у наду, да поново живимо, јер ће наша нада бити испуњена присуством Божијим!

Позвани смо да дамо смисао нади, живећи новим животом, који је у складу са Његовом вољом, у складу са вечношћу!

арх. Алексиос Егластриотис

vimaorthodoxias.gr