Тумачење псалама (28.)

Псалам Давидов, о изласку скиније
 
Овај псалам поје се након одбацивања Израиљаца и након што су на њихово место доведени незнабошци. То показује и натпис: о изласку скиније, који нам јасно указује на излазак Израиљаца.
(1) Принесите Господу, синови Божији. Синовима Божијим назива свете апостоле, јер их је научио да говоре: Оче наш, који си на небесима (Мт. 6; 9). Принесите Господу, синови Божији. Синовима Божијим назива оне међу јеврејским народом које су апостоли призвали ка вери у Господа, или оне који су поверовали међу незнабошцима, будући да су они рођени од неразумних очева. Принесите Господу славу и част. Славу Господу приноси онај, који чини добра дела, према ономе што је речено: Да виде људи ваша добра дела и да прославе Oцa вашега који је на небесима (Мт. 5; 19). Исто тако, част приноси и онај ко ревнује на творењу добрих дела, према ономе што је речено: Принеси поштовање Господу од свог праведног труда (Приче Сол. 3; 9 – према Септуагинти).
(2) Поклоните се Господу у двору светом Његовом. Овим нам даје јасну заповест, према којој не би требало да се клањамо изван Цркве; то је речено због зборишта (синагога) која погрешно размишљају. Дакле, поклоњење се не сме чинити изван Цркве, него треба да се извршава у самом двору Божијем. Не измишљајте, каже, посебне дворове и зборишта (синагоге), јер је један свети двор Божији. Под именом двора могу се подразумевати и они, који су се вазнели у небеско живљење.
(3) Глас је Господњи над водама. Водама назива мноштво оних, који се водама спасавају. Воде су светитељи, јер из њихове утробе истичу реке (в. Јн. 7; 38), тј. духовно учење којим напајају своје слушаоце. Господ је над таквим водама. Међутим, према казивању историје, и Илија ј е након суше зачуо глас “ вода многих“. Под тим се подразумева и глас Бога и Оца који обзнањује на Јордану: Oвo је Син Мој љубљени (Мт. 3; 17), и управо тај глас (Псалмопојац) и уподобљује грому.
(5) Глас је Господа који крши кедре. У овом стиху кедровима назива непријатељске силе. И скршиће Господ кедре Ливанске. Кедровима Ливанским назива узвишене у јеврејском народу, јер Ливаном често назива Јерусалим.[1]
(6) И иситниће их као телце Ливанске. Телац означава жртвеник. И љубљени ће бити као син једнорога.[2] Љубљени збор апостола постао је синједнорога; једнорози су свети пророци и патријарси, а њихови синови свети апостоли, јер су једино у Богу имали рог (грч. το κερας) и силу (η ισχυς).
(7) Глac Господа који пресеца пламен огња. Мисли на оно обећање које је дато светима: Kaд пођеш кроз огањ, нећеш изгорети и неће те пламен опалити (Иса. 43; 2).
(8) Глас Господа који потреса пустињу. Оним (гласом) који потреса и овде се назива онај (глас) који се свугде чује, као и у речима: И кад Он уђе у Јерусалим, потресе се (тј. узбуни се) caв град (Мт. 21; 10). Пустињом се назива Црква састављена од незнабожаца, која раније није имала знање о Богу. И потрешће Господ пустињу Кадис. Кадис се тумачи као „света“, под чим се подразумева света Црква Христова.
(9) Глас Господњи који утврђује јелене и открива дубраве. Јелени су свети; утврђује значи припрема, јер је Он припремио и послао свете апостоле, према ономе што је речено: Идите и научите cвe народе (Мт. 28; 19). Дубравама се назива Црква, јер је раније била мајка бесплодног дрвећа. И у храму Његовом свако ће рећи славу (Његову). Господ је припремио и послао апостоле зато, да би демоне нагнали у бекство а незнабошце привели ка богопознању.
(10) Господ ће седети над потопом. Потопом се. назива мноштво оних, који су поверовали, према реченоме: Земља ћe се напунити познања славе Господње (богопознања), као што је море пуно воде (Авак. 2; 14). И седеће Господ Цар до века. То је слично реченоме: Поклониће се свако колено (Иса. 45; 23).
(11) Господ ће дати народу Своме снагу. И то је слично ономе што је речено: Cвe могу у Христу који ми даје моћ (Филипљ. 4; 13), док су речи Господ ће благословити народ Cвoj миром сличне речима: Мир вам остављам, мир Cвoj дајем вам (Јн. 14; 27).